Tajne tinejdzerskog mozga

Tajne tinejdžerskog mozga

Piše: Jadranka Žiliæ Džeba, dr. med., spec. psihijatrije - psihoterapeut, grupni analitièar,    Dom zdravlja Zagreb - Centar

Može li preplavljenost hormonima i niz strukturalnih promjena u mozgu objasniti ponašanje koje èini adolescenciju tako uzbudljivom i tako oèajnièkom? Zbog ubrzanoga tjelesnoga i intelektualnog razvoja koji su, meðu ostalim, posljedica promijenjenih životnih uvjeta u suvremenoj civilizaciji, smatra se da pubertet i adolescencija poèinju sve ranije. U svakodnevnom govoru èesto nailazimo na neke nejasnoæe vezane uz pojam adolescencije i puberteta, koji naizgled oznaèavaju iste razvojne pojave, ali izmeðu njih ipak postoji bitna razlika.

Pod pojmom puberteta podrazumijeva se naziv koji oznaèava biološke (anatomske i fiziološke) promjene koje se pojavljuju na poèetku drugog desetljeæa ljudskog života i završava punom spolnom zrelošæu i sposobnošæu razmnožavanja. Dobni poèetak i trajanje variraju od osobe do osobe, što ovisi o brojnim èimbenicima (genetskim predispozicijama, socioekonomskim uvjetima, naèinom prehrane, klimatskom podruèju). Kronološka dob poèetka i trajanja puberteta mijenja se od osobe do osobe, ali slijed fenomena kod svih je isti i može se podijeliti u tri faze:

• prepubertet koji karakterizira ubrzan rast i pojava sekundarnih spolnih karakteristika
• pubertet u užem smislu koji karakterizira pojava menarhe (prve menstruacije) kod djevojèica i prve ejakulacije kod djeèaka
• poslijepubertet, èiji je završetak teško odrediti, a njegova su obilježja zastoj u rastu, dok se fiziološko sazrijevanje spolnih organa nastavlja; puna seksualna zrelost i sposobnost za oplodnju završno je stanje ove faze.

Pubertet je vrijeme kada se tjelesne promjene zbivaju velikom brzinom. Ova brzina promjene uzrokuje snažan psihièki nemir. Pubertetske promjene pokreæu velike promjene liènosti. U tom razdoblju testira se koliko je dijete sposobno zadržati svoje osjeæaje pri èemu velika individualna razlika potièe od jaèine hormonskih promjena te socijalnih i obiteljskih pritisaka.

Adolescenciju dakle obilježavaju psihièke promjene koje prate tjelesni razvoj u razdoblju puberteta. Adolescencija zapoèinje s poèetkom puberteta, a završava formiranjem identiteta. I ovo razdoblje, kao i pubertet, možemo podijeliti u tri faze:

1. preadolescencija je èesto karakterizirana drskim, buènim ponašanjem i prkosnim suprotstavljanjem pa se zato èesto naziva i fazom opozicije
2. adolescencija u užem smislu obilježena je traženjem neovisnosti u svim podruèjima
3. poslijeadolescencija je vrijeme kada adolescent ulazi u svijet odraslih, poèinje bolje prihvaæati uloge odraslih, formira svoj spolni i profesionalni identitet.

Adolescencija je jedinstveno razdoblje u ljudskom životu kada mlada osoba jednu životnu etapu (djetinjstvo) zamjenjuje drugom (odraslom dobi). Adolescent se susreæe s nizom poteškoæa koje svladava da bi se ostvario kao jedinstvena liènost. U svakom adolescentu kao da postoje dvije osobe: potisnuto dijete i izranjajuæa odrasla osoba.

Dr. Jay Giedd, direktor za istraživanja o mozgu na odjelu djeèje psihijatrije pri Državnom institutu za mentalno zdravlje amerièke države Utah nastoji otkriti kako se mozak razvija od djetinjstva preko adolescencije do rane odrasle dobi. Gieddovo istraživanje pokazalo je ono što vaki roditelj jednog tinejdžera zna: mozak adolescenta ne samo što nije ni blizu zrelosti, veæ i siva i bijela masa prolaze kroz velike strukturalne promjene dugo nakon puberteta. Istraživanja razvoja mozga magnetskom rezonancijom pokušavaju objasniti kako novootkrivene fiziološke promjene mogu objasniti adolescentska ponašanja koja roditelji tako dobro poznaju: emotivne izljeve, nepromišljeno preuzimanje rizika, kršenje pravila, istraživanja neobuzdanog seksa, droga...

Sve više se ponašanje za koje su se nekad krivili "podivljali hormoni" percipira kao posljedica dva èimbenika: višak hormona da, ali i pomanjkanje kognitivnih kontrola potrebnih za zrelo ponašanje.

Razvoj mozga teèe u etapama, uglavnom od stražnje strane prema naprijed. Dio mozga koji je posljednji sveden na svoju odraslu dimenziju je prefrontalni korteks koji upravlja izvršnim funkcijama kao što je planiranje, uspostavljanje prioriteta, organiziranje misli, kontrola impulsa, vaganje posljedica svojih postupaka. Drugim rijeèima posljednje podruèje mozga koje odrasta je dio koji nam omoguæuje odluèiti: najprije æu napisati zadaæu i iznijeti smeæe, a tek potom pozvat æu prijatelje.

Uzburkani hormoni

Hormoni su važan dio prièe o tinejdžerskom mozgu. Nova istraživanja nude dokaze i objašnjavaju kako adolescenti aktivno traže iskustva koja stvaraju intenzivne osjeæaje. Važno je shvatiti da postoji poseban utjecaj hormona na mozak koji pridonosi želji za avanturom, jakim osjetima i uzbuðenjima. To može dovesti tinejdžera u riskantne situacije, pogotovo jer se podruèja mozga koja koèe rizièno, impulzivno ponašanje još razvijaju.

Tinejdžerske "pogreške"

Pokus u kojem su tinejdžeri i odrasli prepoznavali emocje pokazane na fotografijama ljudskih lica pokazao je da se adolescenti, za razliku od odraslih, veoma oslanjaju na amigdalu / emocionalni centar mozga koji udomljuje strah i bijes / podruèje koje je povezano s emocijama i impulzivnim reakcijama. Djeca mlaða od 14 godina èesto èine pogreške tako što npr. zastrašen izraz lica percipiraju kao ljutit, zbunjen ili tužan. Mlaði adolescent èesto pokušava mišljenje zamijeniti djelovanjem, predominira projektivni naèin rješavanja mentalne patnje (karakteristièno je oslobaðanje neugodnih osjeæaja optužujuæi za to druge), a njegovo apstraktno simbolièko mišljenje tek je znatnije poèelo mijenjati konkretno mišljenje ranijih razdoblja.

Sam adolescent može biti sklon pokoravanju ili pobuni, što je naèin procesiranja mentalne boli, zbrkanosti i konflikta pobuðenih nastalim fizièkim promjenama. U adolescenata èešæe postoji sklonost izbacivanju mentalne boli, nego njezinu zadržavanju. To se temelji na negiranju razmišljanja, èime mlada osoba pokušava sprijeèiti ukljuèivanje u trenutaèno postojeæe osjeæaje radi izbjegavanja unutarnjeg sukoba. Sklonost dramatiziranju i pretjerivanju èesto je pokušaj prikrivanja osjetljivosti, osjeæaja straha i krivnje. Iza vidljivog šepirenja èesto se krije povrijeðenost, a nanošenje boli drugome traženje je oduška za vlastite povrijeðene osjeæaje.

Adolescentni nemir može se izbjegavati i pseudoodraslošæu s prividom mišljenja, a zbog samozaštite. Skloni su osamljenosti, osjeæaju vlastite zaglavljenosti, razlièitosti od drugih, pitaju se: "Tko sam to ja". Èeste promjene stila odijevanja, glazbe, osobito u ranim godinama adolescencije govore o istraživaèkoj neizvjesnosti - potrebi da privremeno budu netko drugi kako bi pronašli što im odgovara. U tom razdoblju dolazi do rascjepa izmeðu razlièitih dijelova selfa (vlastito Ja) - zbrkanost oko dobar - loš, odrastao - dijete, muško - žensko, ljubav - mržnja.

Rascjep je usmjeren i na ono što je adolescent ranije doživljavao kao sigurne granice života u obitelji. Stoga grupa vršnjaka dobiva veliku važnost u pogledu podržavanja, a simboliziraju i razlièite aspekte njihovih vlastitih liènosti, bilo željenih, bilo odbacivanih. Kada su ti razni aspekti smješteni u grupu, adolescent može ostati u doticaju s njima kao da na neki naèin pripadaju njemu, a da ga jako ne uznemiruju. Grupa može postati sigurno mjesto u kojoj se mogu zbiti razni dijelovi liènosti.

Razvojno napredovanje tijekom adolescencije može se karakterizirati od pokretanja sa stanja uma dominiranog sebiènim i narcistièkim interesima prema onom u kojem postoji istinska briga za osjeæaje i doživljaje drugih. Postizanje unutarnje sposobnosti za bliskost važno je postignuæe na kojem adolescenti rade cijelo vrijeme trajanja adolescencije. Jedna od glavnih zadaæa adolescencije jest odvajanje od roditelja i izgraðivanje identiteta.

Naš mozak nije potpuno formiran još dugo nakon adolescencije, a to može objasniti zašto su tinejdžeri tako èesto u kaosu i zašto tako uspješno izluðuju svoje roditelje.

Što roditelji mogu uèiniti ?

Dr. Giedd procjenjuje da je mozak zaista zreo u 25-toj godini života. Veæina roditelja svjesna je problema koje tinejdžeri imaju s donošenjem odluka i razumijevanjem posljedica svojih èinova. Roditelji bi mogli pomoæi adolescentima nositi se s onim što njihovom mozgu još nedostaje pomažuæi im u organizaciji vremena i donošenju teških odluka te primjenjujuæi roditeljske vrline: strpljivost i ljubav.

Prof. psihologije Laurence Steinberg u svojoj knjizi "Deset osnovnih naèela dobrog roditeljstva" nudi sljedeæe savjete roditeljima tinejdžera:

1. Vaši postupci imaju utjecaja

Mnogi roditelji pretpostavljaju da ne postoji više ništa što bi mogli uèiniti. To je pogrešno. Kvalitetno roditeljstvo i dalje pomaže tinejdžerima da se razvijaju na zdrav naèin, ne upadnu u probleme i da dobro funkcioniraju u školi.

2. Ne može im naštetiti vaše pokazivanje ljubavi

Nemojte se suzdržavati kada ih hvalite ili pokazujete ljubav zagrljajima. Ne postoji dokaz da adolescentima imalo štete roditelji koje se ne srame svoje ljubavi. Naravno sve dok ih ne postidite pred njihovim prijateljima.

3. Ostanite ukljuèeni

Mnogi roditelji koji su aktivno sudjelovali u životu svog djeteta dok je ono bilo malo, povlaèe se kada dijete postaje tinejdžer. To je pogreška. Jednako je važno sudjelovati i sada - možda èak i više. Upoznajte prijatelje svog djeteta. Provodite vrijeme zajedno.

4. Prilagodite svoje roditeljske strategije

Mnoge strategije roditeljstva koje su uspješne u jednoj fazi odrastanja djeteta više to nisu u sljedeæoj fazi razvoja.

5. Postavite granice

Najvažnija stvar koju djeca trebaju od roditelja je ljubav, ali odmah poslije toga dolazi struktura. Èak i tinejdžeri trebaju pravila i granice. Budite strogi, ali pravedni. Opuštajte postupno svoja pravila kako vaše dijete poèinje pokazivati veæu zrelost. A ako se on/a ne može nositi sa slobodom, pojaèajte kontrolu i pokušajte je ponovno oslabiti za nekoliko mjeseci

6. Njegujte neovisnost

Mnogi roditelji pogrešno poistovjeæuju potrebu za neovisnošæu koju pokazuje njihov tinejdžer s pobunjenièkim duhom, neposlušnošæu ili nepoštovanjem. Za adolescenta je zdravo boriti se za autonomiju. Dajte svojoj djeci psihološki prostor koji im treba kako bi bili samostalni i odolite porivu za upletanjem u njihove aktivnosti.

7. Objasnite svoje odluke

Roditelji imaju oèekivanja, ali kako bi ih vaš tinejdžer mogao ispuniti, vaša pravila i odluke moraju biti jasni i odgovarati situaciji. Kako vaše dijete postaje sve vještije u raspravljanju, više nije dovoljno dobro reæi: "Zato što Ja tako kažem."

Objavio melem za dusu u 28. septembar 2009 15:12:15 | 0 komentara

Bracni zivot

• Muž treba da se potrudi da svoju ženu razveseli neočekivanom pažnjom i nepredvidljivom nežnošću;

• Pred drugima muž treba da govori samo u prilog svojoj ženi i bez kritikovanja, nipodaštavanja itd;

• Muž mora da razume ženino promjenljivo raspoloženje, nervozu, umor i klonulost i pomoći joj da ih prebrodi;

• Muž mora da ženu uključi potpuno u svoj život i barem polovinu svoga vremena mora posvetiti svojoj ženi;

• Muž mora da osluškuje srce i dusu svoje žene;

• Treba da joj pomogne da se oseća slobodnom i da ne mora da polaže račune o svakoj sitnici;

• Blaga reč zahvalnosti za žrtve koje ti čini iz ljubavi ili kad napravi neki lepi ugodjaj u porodici: skuva dobar ručak, uredi stan, lepo se obuče, brine o deci …;

• Uvek se ponašaj tako da je ona sigurna, da ništa nije važnije od nje i onoga što je važno za zajednički život.

Objavio melem za dusu u 1. avgust 2009 11:50:30 | 2 komentara

Porodicni narcizam i mogucnosti dece

Iako je teško distancirati se od svojih želja, radujte se ako kod svoje djece primijetite njihova sopstvena, potpuno drugačija interesovanja. To pokazuje da ste vaspitali jednog nezavisnog, samostalnog čovjeka

Piše: Zorica Minić, psiholog

Često ćete sresti učenike ili odrasle osobe koji izražavaju otpor, nepovjerenje, pa i neprijateljstvo prema svakom autoritetu (nastavniku, direktoru, šefu...). Podaci će vam pokazati da je ta osoba u djetinjstvu imala negativna iskustva sa roditeljima kao nosiocima autoriteta, tako da se osjećanja nesvjesno prenose na sve autoritete. Taj negativan prenos (a postoji i pozitivan) može se manifestovati i prema ostalim članovima kolektiva (razreda). Ljubomora na braću i sestre prenosi se na druge članove kolektiva jer će misliti da nastavnik više pažnje njima posvećuje. Ako je neka osoba bila razmažena, u centru pažnje u porodici - isti takav odnos očekivaće i u kolektivu. Budući da tu neurotičnu potrebu ne može zadovoljiti u zdravom kolektivu, ona će reagovati agresivno, ili depresivno.

Neki roditelji smatraju da čine dobro pokušavajući da isplaniraju život djeteta do najsitnijih detalja, pa i igru i vrijeme odmora. Ne samo da tako kod djeteta guše stvaranje sopstvene inicijative, samostalnosti i odgovornosti koje su djetetu neophodne nego mu nameću stil života koji uglavnom ne odgovara ni dječijem temperamentu ni njegovim potrebama.

Roditelji bi željeli da to poslušno, potčinjeno, "model" dijete istovremeno bude snalažljivo, spontano, hrabro, da zna da se nametne.

Ovakvi autoritativni roditelji, koji previše zahtijevaju, na izvjestan način su nervozni roditelji. To što nameću tako striktno određen način ponašanja, u stvari je želja da se izbjegnu brige, problemi, nerazumijevanje, sumnje i svakodnevne dileme svih - šta dozvoliti a šta zabraniti. Najčešće "brižna" majka nametne "strogom" tati ulogu sudije umjesto prave očinske uloge, i iz tog različitog pristupa vaspitanju rađaju se kasnije mnogi problemi.

Roditelji koji mnogo zahtijevaju često se sreću, ali je vrlo rijetko da sebe smatraju takvima. Žale se na neposlušnost djeteta, na ljenost, na laži, na dječiji otpor i "neće ništa da radi", mada sami kažu: "Pa od njih se ništa ne zahtijeva". Smatraju da ne zahtijevaju ništa pretjerano zbog toga što najveći broj svojih zahtjeva smatraju sasvim normalnim i uobičajenim. Ambicioznost se manifestuje u vidu pretjeranih zahtjeva - izričito izvršavanje naredbi, želja, potpuna perfekcija, brzina, ponašanje koje ne odgovara mogućnostima i dobi djeteta. Svo slobodno vrijeme biće tako ispunjeno i isplanirano. Dijete ne može da se prepusti sebi, "da ljenčari i stiče loše navike, da se igra na ulici gdje ima mnogo loše djece, neće praviti buku i tako ometati susjede". Sa svih strana postavljene su ograde koje mu ograničavaju slobodu, samostalnost u organizovanju slobodnog vremena, igre i istraživanja.



Tipovi roditelja (skoro isto bi moglo da važi i za nastavnike):



- Prebrižni - mogu biti dobri saradnici, češće ih treba upoznavati sa primjerima rada i ponašanja vršnjaka njihovog djeteta da bi uvidjeli šta sve mogu djeca tog uzrasta;

- Prestrogi - mogu biti dobri saradnici, govoriti im podjednako i pozitivne i negativne rezultate djeteta;

- Preambiciozni - mogu biti dobri saradnici, predočiti im da dijete koje ne može da ispuni njihove planove gubi vjeru u sebe, postaje bezvoljno;

- Prezaposleni - najteži za saradnju, jer nemaju vremena za dijete za koje tvrde da im je najvažnije;

- Demokratski tip - najbolji saradnici, prihvataju uspjeh i neuspjeh bez prigovaranja i okrivljavanja, razumiju razvojne probleme.



Posebno je opasno ako, svjesno ili nesvjesno, naumimo da dijete ostvari ono što nama nije pošlo za rukom. Ako neko želi da od svog sina ili ćerke napravi fudbalsku zvijezdu ili primabalerinu, on će 99% doživjeti neuspjeh, a u najgorem slučaju uništiti djetinjstvo.



Reakcije na ocjenu



Mnogi roditelji doživljavaju neuspjeh djeteta kao svoju, ličnu sramotu i ne shvataju da se njihovo dijete ne osjeća nimalo srećno zbog sopstvenog neuspjeha i da očekuje njihovo razumijevanje. Dijete mora znati da su roditelji, uprkos lošim ocjenama, uvijek uz njega, da se u njih uvijek može pouzdati. Umjesto grdnji, prijekora i kazni, bolje je sa djetetom izvršiti analizu ocjena, sličnu onoj koju sportski timovi prave nakon gubitka bodova. Najprije se treba pozabaviti dobrim ocjenama, jer to učvršćuje samopouzdanje i kod djeteta doprinosi opuštanju.

Ako dijete dobije lošu ocjenu iz nekog predmeta i saopšti je roditeljima, od njihove reakcije zavisi njegov budući stav prema istini i lažima. Ako ga kazne, ne treba se čuditi ukoliko ih sljedeći put bude slagalo, pa se onda problemi množe poput snježne lavine.

U istraživanjima su uočena tri načina reagovanja roditelja na ocjene u knjižici, koja dijete guraju na još veći neuspjeh u sljedećoj školskog godini:

1. intenzivno uzbuđenje roditelja praćeno psovkama, prijetnjama i izricanjem kazni;

2. ravnodušnost i nezainteresovanost za ocjene i uspjeh, kao i omalovažavanje djeteta i njegovih sposobnosti;

3. nagrađivanje dobrih ocjena prema unaprijed dogovorenoj pogodbi.

Učenici koji pokazuju trend povećanja uspjeha u sljedećim razredima, imaju roditelje koji dobre ocjene hvale i ističu kao lični uspjeh djeteta, a kada je u pitanju slaba ocjena, bodre i nude pomoć.

Djeca koja pridaju pretjerano veliki značaj uspjehu, npr. školskim ocjenama, najčešće bivaju puna straha, anksioznosti, ne mogu se koncentrisati na gradivo, i postižu definitivno lošije rezultate od mogućih. Naročito ih opterećuje očekivanje roditelja, odnosno boje se da ne izgube ljubav, zaštitu i naklonost roditelja. Roditelji su najčešće razočarani lošom ocjenom, što kod djeteta dovodi do gubitka samopouzdanja i povlačenja u sebe ili do agresije kao odbrane od svega ovoga. Često roditelji obećavaju djetetu nagradu ako donese dobru ocjenu iz škole, ne sluteći da time kod djeteta izazivaju strah da obećanu nagradu ne izgubi. Strah može nastati kada roditelji neopravdano očekuju od svog djeteta uspjeh koji ono ne može da ostvari s obzirom na svoje sposobnosti, kada njegujući "porodični narcizam" obavezuju dijete na uspjeh po svaku cijenu jer "svi su u našoj familiji bili veoma uspješni pa što ne bi i ti". Onda krene čuveno prepucavanje: "Po kome ti je došlo".



Profesionalno usmjeravanje



Mnogi roditelji usađuju djetetu shvatanje da, ukoliko ne završi neki fakultet, neće biti "priznat" čovjek, biće građanin drugog reda i sl. Upisujući se na fakultete samo zbog želje roditelja i straha od budućnosti, mladi naravno zapadaju u emocionalne krize jer ne mogu da ostvare želje koje, u stvari, i nijesu njihove. Treba poštovati osobenosti svakog djeteta i znati da čovjek može ostvariti svoje potencijale kroz razna zanimanja i hobije u kojima se ne traži visoka stručna sprema. Takva psihički zdrava i zrela osoba može i bez fakultetske diplome dati društvu i porodici više nego jedan fakultetski obrazovan čovjek koji je emocionalno "osakaćen" usljed prisilnog studiranja.

Naša djeca odrastaju u potpuno drugačijim životnim uslovima nego mi. Zar je onda čudno što imaju svoj sopstveni stil života i svoje sklonosti? Koliko je onda deplasirana svaka naša pridika: "E kako sam ja radio i zarađivao i učio, kako sam išao bos, kako sam jeo mast i hljeb a ova današnja omladina..."

Iako je teško distancirati se od svojih želja, radujte se ako kod svoje djece primijetite njihova sopstvena, potpuno drugačija interesovanja. To pokazuje da ste vaspitali jednog nezavisnog, samostalnog čovjeka. Ne postoji ništa bolje od toga. Djeca koja su drugačija nude roditelju fantastičnu priliku da upoznaju nešto novo, da saznaju stvari koje inače nikada ne bi saznali. To život u porodici čini zanimljivim. Jer, zamislite da ste u braku sa samim sobom - pa različitosti nas uvijek bogate.

Savjet: Smanjite svoje zahtjeve. Pravila svedite na minimum ali ostanite dosljedni u njihovom poštovanju. Pružite djetetu malo više slobodnog vremena. Shvatite da stalni zahtjevi kod djeteta stvaraju otpor i napetost. Pretjerani zahtjevi su, u stvari, negiranje djetinjstva i trpanje u okvire koje postavljaju odrasli, iz kojih dijete želi da izađe po svaku cijenu.

Objavio melem za dusu u 26. jul 2009 15:07:15 | 2 komentara

Kako izaci iz nasilne veze

Kako izaci iz nasilne veze

Izdavac: Autonomni zenski centar

Ovaj tekst je nastao adaptacijom brosure "Kako izaci iz nasilne veze" Autonomne zenske kuce Zagreb.
Zahvaljujemo se na podrsci i zenskoj solidarnosti.

Da li je ova brosura namenjena vama?

Da li vas vas partner zlostavlja psihicki, fizicki ili seksualno?
Tuce vas ili vas vreda, omalovazava, potcenjuje, okrivljuje?
Zabranjuje vam izlaske?
Ne dozvoljava vam da imate svoj krug prijatelja?
Govori vam da ste glupa, luda ili bezvredna?
Preti vam ako zelite da napustite stan, potrazite pravnu pomoc ili da se obratite policiji? "
Prisiljava vas na nezeljene seksualne radnje?
Osecate se bespomocnom i slabom?
Osecate se uvek lose, bez obzira sta cinite?
Osecate da ste pod stalnim pritiskom ili ste vrlo nervozni?
Osecate potrebu za alkoholom, drogama ili lekovima?
Imate smetnje pri spavanju?
Imate smetnje s apetitom?
Imate fizicke smetnje za koje ne postoji medicinsko objasnjenje?

Ako ste na neka ili sva pitanja odgovorili potvrdno - vi niste jedina.

Svaku trecu zenu partner fizicki zlostavlja, a svaku drugu psiholoski.Mnoge zene budu ozbiljno povredene ili cak ubijene.

Nasilje se dogada nezavisno od prihoda, socijalnog polozaja, obrazovanja ili vere zena.

Opasno je ako se nasilje ignorise.

Vec je prva situacija nasilja razlog za zabrinutost, jer se ono po pravilu ponavlja. Ako je situacija takva da ste godinama u nasilju, nemojte se predavati. U ozbiljnoj ste opasnosti. Skupite hrabrost i snagu za novi pocetak.

Nasilje nad zenama uvek se smatra zlocinom. Nasilje je zakonom zabranjeno, smatra se krivicnim delom i postoje zakonske kazne za njega.

Za vase samopouzdanje i osecaj samopostovanja psihicko nasilje je jednako stetno kao i fizicko.

Mnoge zene nemaju sopstvene prihode, nemaju gde da se sklone ili ih je strah samostalnog zivota. Medutim, poslednjih godina poboljsale su se mogucnosti za pomoc zlostavljanim zenama.

U ovoj brosuri mozete naci informacije i adrese institucija koje vam mogu
pomoci.

Zlostavljane zene cesto ostaju da zive sa svojim partnerima jer zbog dece zele da zadrze celu porodicu na okupu. Medutim, dokazano je da deca koja zive u okruzenju nasilja i sama, cesce od druge dece, postaju pocinitelji ili zrtve nasilja. Za pozitivan razvoj vase dece, vazno je nauciti da je nasilje neprihvatljivo.

Imate puno pravo da se suprotstavite psihickom, fizickom ili seksualnom
nasilju.

Kako trenutno izgleda vas zivot?

Bez obzira da li ste psihicki ili fizicki zlostavljani, verovatno se osecate bezvredno i bespomocno. Osecate se krivo i mislite da vi sebe morate promeniti kako bi zlostavljanja prestala. Medutim, ovo samoosudivanje nije dobro za vas i ne pomaze vam.
Dokle god vas partner nije spreman da promeni svoje nasilno ponasanje i da sam potrazi pomoc za sebe, nasilje ce se nastaviti!

Vi se ne smatrate sposobnom da promenite situaciju. Mislite da nema izlaza iz te situacije. Razlog tome moze biti omalovazavanje vaseg partnera, stalno okrivljavanje i optuzivanje - izgubili ste samopouzdanje.

U tom slucaju - ne verujte vasem partneru.

Iz svake situacije nasilja postoji izlaz.

Nasilni muskarci su vecinom vrlo sumnjicavi i stalno pokusavaju da kontrolisu svoje partnerke. Mozda vas vas partner sprecava da posecujete svoju porodicu ili prijateljice i prijatelje i zabranjuje vam izlaske. Tako dospevate u sve vecu izolaciju i sve vise postajete zavisni od njega.

Kada odnos izmedu zene i muskarca ne funkcionise, zena oseca krivicu, sramotu ili se boji da drugi ljudi ne pomisle kako nije ispunila ocekivanja. Cesto se zbog toga ne usudi da se obrati nekome za pomoc.

Vi niste odgovorni za ponasanje vaseg partnera i zato ne treba da je vas
sramota.

Mnoge zene su nesigurne kada primete da moraju da izmene svoje ciljeve i ocekivanja. Medutim, vaznije je sopstveno prezivljavanje, nego ocuvanje veze po bilo koju cenu. Vi nikome ne pomazete time sto i dalje istrajavate u vezi koja vise ne funkcionise.
Kada odlucite da preuzmete odgovornost za svoj zivot i zahtevate da vas postuju, osecacete se bolje.

Ako ponovno preispitate mogucnosti za samostalan zivot, primeticete da su se za zene neke stvari promenile. Vise nije tako neuobicajeno i tesko kada zena (s decom) zivi bez partnera. Poslednjih godina zenama se nude sve vise raznih oblika podrske i pomoci, tako da je sada puno lakse preduzeti korake za izlaz iz nasilja.

Razmisljate li ponekad na ovaj nacin:

Ja sam kriva i ja to zasluzujem.
Ja sam sve zapocela jer stalno prigovaram.
Ima toliko mnogo razloga zbog kojih treba da sam mu zahvalna; trebalo i da sam u stanju da se ne osvrcem na neke njegove mane.

Ne mogu njega smatrati odgovornim za takvo ponasanje; on se, ipak, mora brinuti o toliko mnogo stvari.
Kada bih samo... (ili kada ne bih cinila, rekla), onda me sigurno ne bi udario.
Sigurno postoji neki razlog za takvo njegovo ponasanje i kad ga pronadem, on ce se sigurno ponasati drugacije.

Vi ne mozete uticati na njegovo ponasanje!
Vi niste krivi!
Vi ne zasluzujete zivot u nasilju!

Govorite li samoj sebi:

On je bolestan, nije on kriv.
Kada ne bi pio, onda ne bi gubio kontrolu nad sobom.
On me ne bi zlostavljao kada bi radio (ili kad ne bi imao tako naporan posao).
Kad deca ne bi bila tako nesnosna, ne bi smo se tako cesto svadali.
Nije vise mogao da se savlada i izgubio je zivce.
Barem nije tako grozan kao njegov otac.

On je odgovoran za nasilje koje je izvrsio.
On je time pocinio krivicno delo koje je zakonski kaznjivo.

Izgledaju li vasi strahovi slicno ovome:

Ja sam vec toliko godina u braku, pa bih se osecala kao apsolutna nula
da sada napustim supruga. Izgledala bih samoj sebi kao neko ko nije ispunio ocekivanja. Ne mogu nikome da ispricam sta mi je ucinio. Sramota me je. Niko mi ionako ne bi verovao. Osim toga, ne znam hocu li uopste imati dovoljno novca za sebe i svoju decu. A i deca bi bila vrlo tuzna kad bi morala da se rastanu od svojih prijatelja i sredine u kojoj zive.

Istina je da ce vas zivotni standard biti verovatno nizi, ali ce se zato vase
psihicko i fizicko zdravlje, kao i emocionalno stanje veoma poboljsati. Zivot bez nasilja vredan je takve vrste promene. Osim toga, vi cete finansijsku situaciju drzati u sopstvenim rukama i tako uvek imati kontrolu nad svojim novcem.

Mnoge zene ostaju da zive s nasilnim partnerima jer ih je vise strah od novog i nepoznatog, nego sto se boje zivota na koji su navikle.
Kada donesete odluke koje odgovaraju vasim potrebama, bice vam bolje
nego pre.

Materijalne stvari su nadoknadive, ali vasa licnost, sigurnost i zdravlje
nisu.

On je svuda uvazen i omiljen. Ljudi misle da je jako fin. Bojim se da mi niko nece verovati ako ispricam istinu. Mozda ljudi cak pomisle da sam luda. Ako to nekome ispricam, a moj partner to sazna, bice samo jos gore. Ja ne mogu da zivim sama, a ako ostanem kod njega samo ce me jos vise zlostavljati. Kako mi uopste iko moze pomoci? Ne, ja ga jos uvek volim i moja je duznost da ostanem s njim.

Ako naucim da mu budem bolja zena, mozda i prestane da me zlostavlja. Nakon poslednjeg zlostavljanja molio me je da mu oprostim i obecao da ce se popraviti. Cak mi je doneo i cvece. Ali sada se opet ponasa kao pre...

Nije u vasem interesu da krijete da vas partner zlostavlja.

Ako ni s kim ne govorite o vasoj vezi, to znaci da ste sasvim sami sa svojim mislima i osecanjima. Ta usamljenost je teska. Govorite o vasoj vezi s prijateljicama i s ljudima koje poznajete.

Zivot s nasilnim muskarcem je opasan za vase psihicko i fizicko zdravlje. Vas partner ima cesce priliku da vas fizicki ili psihicki povredi ako ostanete da zivite s njim, nego ako ga napustite.

Vase prezivljavanje i vase samopostovanje su najvazniji. Vi zasluzujete da zivite bez nasilja i zasluzujete da budete postovani!

Od drugih ljudi mozda cujete sledece izjave:

Mora da si ga provocirala.
Histericna si (glupa, luda).
Zasluzila si to.
Moras biti bolja supruga.
On je bolestan i potrebna mu je pomoc.
Cim ostajes sa njim, zlostavljanje ti se u stvari svida.
Sama nikada neces uspeti.
Svaka zena mora da zna ko je gazda u kuci.
Ti si njegova supruga i zato je tvoja duznost da mu oprostis.
Sa tobom sigurno nesto nije u redu.
Ti se ipak moras vise potruditi da popravis odnose.
Pa on materijalno dobro zbrinjava porodicu - sta jos hoces?
Pomiri se s tim. Druge zene moraju da trpe mnogo vise.
Od cega ti i deca mislite da zivite ako ga napustite?
Moras da ostanes s njim zbog dece.
Ti si ga sama takvog izabrala, moras da stojis iza svoje odluke.

Ove izjave su netacne!

Ponekad je tesko verovati u sebe kada drugi ne veruju u vas.
Pokusajte zato da pronadete barem jednu osobu koja bi vas podrzavala u vasoj zelji da zapocnete zivot bez nasilja.

Vi ste vredna osoba!
Imate pravo na zivot bez nasilja!

Da li ste razocarani? Pitate li se uvek iznova: "Zasto sa mnom tako postupa?"
Jeste li godinama gajili nadu i toliko ulagali u vezu, a sada morate da ustanovite da ste se razocarali u vaseg partnera i da se vas odnos nikad nece popraviti, koliko god vi radili na tome?

Tesko je prestati nadati se, posebno kad stvarno pokusavate uciniti sve, i to na najbolji nacin. Tuzno je kad morate prihvatiti cinjenicu da se ponasanje vaseg partnera nece promeniti i da ne mozete uticati na njega.

Mnogi muskarci misle da poseduju svoje zene kad se ozene. Oni rebacuju svojim zenama jer one ne odgovaraju njihovoj slici savrsene zene. Koliko god vi pokusavate da promenite svoje ponasanje kako bi odgovarali toj slici, osecate se bespomocno i zbunjeno, jer vidite da se nasilje nastavlja, sta god vi cinili.
Vi mozete izbeci osecaj sramote i precutkivanje tako sto cete preuzeti odgovornost za svoj zivot (a ne tako sto pokusavate da budete odgovorni za njegov).

U tome vam mogu pomoci informacije u ovoj brosuri i razgovori s drugim ljudima. Ne treba da se osecate krivom ako se informisete ili razgovarate o svojim iskustvima, a da vas partner ne zna za to. Imate prava na to. Razgovori su za vas jedan od nacina prezivljavanja i pocetak resavanja vaseg zivotnog problema.

Dugo sam verovala da ce se promeniti. Bio je tako divan kad smo se vencali. Cula sam u crkvi da moramo oprastati onima koji nas povrede. To sam cinila godinama. U jednom trenutku mi je, medutim, postalo jasno da moram da volim sebe kako bih mogla da volim druge. Ali ja sam ocigledno nedovoljno cenila sebe kad sam dozvoljavala da me zlostavlja. U jednom trenutku mi je postalo jasno - ili ja ili on. Bilo mi je dosta da vise izigravam mucenicu. Ali ja ga jos volim! Jedino zelim da prestane da bude nasilan!

Ponekad vas razmisljanja o ljubavi i oprastanju ometaju u tome da izadete iz nasilja.Ulazete mnogo snage kako bi smirili partnera i preziveli jednu od brojnih kriznih situacija i zato vise nemate snage ni za sebe, a ni za druge. A kada zanemarujete druge odnose (s rodbinom, s prijateljicama...), sve vise se bojite da ostavite vaseg partnera.

Mozda cak i osecate da sami nista ne vredite, pa ste zato zadovoljavate time sto je barem on s vama. Kad god vas partner nije pored vas, vi osecate u sebi prazninu koju tesko podnosite.
Ovo stanje mnoge zene mesaju s ljubavlju.

Takva praznina nastaje kada niste zadovoljni svojim zivotom. Vazno je da shvatite koja se osecnja kriju iza tog osecanja praznine.

Zene koje zive u nasilju cesto osecaju ljutnju i/ili tugu. Tu svoju ljutnju usmeravaju prema sebi (mozda se cak i mrze), umesto da je usmere prema partneru.

Zamislite da ste sami sebi najbolja prijateljica. Cestitajte sebi kad uradite
nesto dobro. Razmislite kako biste savetovali prijateljicu kad bi se ona nalazila u vasoj situaciji. Npr., kada bi moj partner tako lose postupao s mojom najboljom prijateljicom kao sa mnom, bila bih besna na njega.

Kako biste doprineli promeni situacije, potrebno je da prihvatite svoja osecanja. Osecanja mogu biti protivrecna i zbunjujuca. Moze se dogoditi da istovremeno i volite i mrzite. Ne trebate odlucivati izmedu osecanja - prihvatite ona koja imate.

Kako biste lakse analizirali vasa osecanja, napisite na papiru sa jedne strane sve sto volite kod svog partnera, a sa druge strane ono sto ne volite. Tada cete lakse razumeti zasto imate tako suprotna osecanja.

Verovatno postoje i dobri i losi trenuci u vasoj vezi. Ponekad dobri trenuci slede odmah nakon nasilja jer se, na primer, vas partner pokaje i zeli to da popravi. Mnogo je teze prekinuti vezu koja ima uz lose i svoje dobre strane.

Vi sami morate odluciti jesu li lepi trenuci vredni toga da trpite nasilje.

Postavite sebi sledeca pitanja:

Kako se osecam kad me zlostavlja?
Sto se dogada s mojim osecanjem samopostovanja?
Kako cu se osecati ako se ucestalost i intenzitet zlostavljanja poveca?
Hoce li doci trenutak kada vise necu moci da se branim?
Potrebna sam mu. On nema prijatelje. On ne moze da ide ni u kupovinu bez mene.
Bojim se da ce propasti ako ga napustim. Ne mogu da ga ostavim tako bespomocnog.
Ako pokusam nesto da uradim da bi meni bilo bolje, bojim se da ce se zlostavljanje pojacati. Osecam se kao da sam u klopci.

Mnogi nasilni muskarci zavisni su od svojih veza. Potrebne su im za sopstveni osecaj vrednosti i za pokrivanje svojih dnevnih potreba. Strah ih je da ne ostanu sami.
Svaki korak partnerke koji omogucuje njenu nezavisnost budi u njima strah pa ih cesto cini jos nasilnijima. Oni zele da partnerke budu zavisne od njih jer su oni zavisni od partnerki.

Ne zaboravite da je svako odgovoran za svoj zivot. Podrzavamo vas da se pobrinite najpre za sebe samu.

Zlostavlja li vas vas partner seksualno?

Mnogi nasilni muskarci su bezrazlozno ljubomorni. Neki muskarci zele seks odmah nakon svade ili fizickog zlostavljanja zene. Kada zene u toj situaciji ne zele seksualni odnos, muskarci cesto pokusavaju da ih na taj cin nateraju fizickom silom, pretnjama ili ucenjivanjem.

Da li se u takvoj situaciji bojite da odbijete seksualni odnos jer vas je strah od jos vecih ponizavanja ili nasilja?

Pokusajte da se ne osecate krivom kada ga odbijete. To ne znaci da nesto nije u redu savama.

Kod zena osecaj seksualnog zadovoljstva nastaje samo onda kada zele seksualni odnos.

Vas partner nema pravo da vas prisili na seksualni odnos!

Za pomoc se mozete obratiti Zenskom centru, na broj telefona (011)2645.328, radnim danom od 12-20 sati.

Ako vam je potrebna medicinska pomoc, ispricajte svojoj lekarki ili lekaru da vas je partner seksualno zlostavljao. Ukoliko se kasnije odlucite da podignete krivicnu prijavu protiv vaseg partnera, lekarska dokumentacija moze vam biti korisna na sudu u cilju dokazivanja silovanja.

Silovanje u braku je zlocin!

Pazite na svoje fizicko i psihicko zdravlje!

Sledeci podsticaji na razmisljanje mogu vam pomoci da stvorite sebi ugodan zivot. Time cete poboljsati i svoj osecaj samopostovanja.

Slika o sebi
Nemojte verovati da ste takvi kakvom vas smatra vas partner.
Pitajte prijateljice i prijatelje sta oni misle o vama, pa njihova misljenja uporedite s misljenjem vaseg partnera.
Vama trebaju prijateljice i prijatelji koji vas vole onakvu kakva jeste.

Odgovornost
Imajte na umu da ste odgovorni samo za svoje postupke, a ne za postupke vaseg partnera.

Niko nema pravo da vama prebacuje za njegovo ponasanje. Vase je pravo da ispricate nekome da on s vama lose postupa - cak i kad se on zbog toga ljuti.

Negiranje/poricanje
Mozda govorite sebi da nasilje koje prezivljavate nije tako strasno i da ce prestati. Dokle god ste prisiljeni da zivite u situaciji nasilja, negiranje je jedna od strategija prezivljavanja, ali vas ono moze dovesti do toga da godinama ostanete s nasilnim partnerom. To je za vas opasno jer nasilje po pravilu vremenom postaje ucestalije i intenzivnije.

Kako biste izbegli mehanizam negiranja, napisite na papiru sve pojedinosti fizickog i psihickog nasilja.
Pokusajte da otkrijete kako se sve osecate u vezi sa takvim partnerom.

Razmislite kako vam je bilo u dobrim i losim trenucima vaseg zajednickog zivota.
To ce vam pomoci da procenite kvalitet vase veze.

Seksualnost
Razmislite kakvi su vasi seksualni osecaji prema partneru. Nije vasa krivica ako u seksualnom odnosu osecate malo ili nikakvo zadovoljstvo. Ne pristajte na seks pod prisilom. Ukoliko raniji razgovori o vasim seksualnim zadovoljstvima nisu uspeli, nece uspeti ni u nasilnim situacijama.

Sprecavanje trudnoce
Mislite na mogucnost nezeljene trudnoce.

Ako vas partner ne razmislja o sredstvima za sprecavanje trudnoce, to je znak da on ne preuzima odgovornost za vas zajednicki seksualni zivot, vec iskljucivo gleda na svoje potrebe.

Vecina muskaraca se protivi upotrebi kondoma iako oni nisu stetni, jednostavni su za upotrebu i sigurno su sredstvo za zastitu od trudnoce.

Ako s vasim partnerom ne mozete da razgovarate o toj temi, raspitajte se kod vase ginekoloskinje/ginekologa koja vrsta kontracepcije bi za vas bila najpogodnija.

Polne bolesti, AIDS (SIDA)
Pokusajte da se zastitite od polnih bolesti. Najsigurnija zastita je kondom. Ako naslucujete da vas partner ima polne odnose s drugima, zahtevajte da upotrebljava kondom - radi se o vasem zdravlju!

Trudnoca
Neki muskarci dozivljavaju trudnocu i rodenje deteta kao pretnju. Moguce je da vas partner za vreme trudnoce ili nakon rodenja deteta pocne intenzivnije da vas zlostavlja. Ako sumnjate u vasu vezu, pokusajte da sprecite da zatrudnite. Trudnoca bi vam mogla jos vise zakomplikovati vezu i zivot, i tada bi vam bilo jos teze da je okoncate.

Ne verujte da dete moze da promeni vaseg partnera ili da popravi problematicnu vezu naprotiv, potpuno je obrnuto.

Ako ste vec trudni, to nije razlog da ostanete s vasim partnerom koji je nasilan. Raspitajte se u Centru za socijalni rad u opstini u kojoj zivite koje vam mogucnosti stoje na raspolaganju i na kakvu pomoc imate pravo kao samohrana majka.

Bes
Zlostavljane zene cesto prihvataju partnerovo lose misljenje o njima. One
prigusuju bes prema njemu i usmeravaju ga na sebe. Posledice mogu biti depresija, pa i razmisljanje o samoubistvu.

Ne verujte partneru ako vas omalovazava. Mislite o sebi kao vrednoj osobi. To je vazno za vas osecaj samopostovanja.

Samoodbrana
Postoje kursevi gde mozete nauciti kako da se odbranite. Oni vam mogu pomoci da razvijete vise poverenja u sebe i da se osecate jacom.

Suocavanje
Vrlo je vazno da svom partneru kazete sta zelite i da mu objasnite da su vam vase potrebe bitne. Jasno mu pokazite da necete trpeti njegovo nasilje.

Ako je nasilje ucestalo i ako se do sada jos nikada niste branili, za vas bi moglo biti opasno suprotstaviti mu se. Vas partner ce se mozda u tom slucaju osvetiti jos vecom brutalnoscu buduci da nije navikao da mu se suprotstavljate. Mnoge zene izjavljuju kako je nasilje bilo posebno strasno kada su prvi put pokusale da se odbrane.
Druge zene, pak, izjavljuju da je njihova samoodbrana i suprotstavljanje to zlostavljanje zaustavilo. Pokusajte da svesno planirate vase suprotstavljanje. Trazite podrsku od prijatelja, vase porodice i u Autonomnom zenskom centru.

Predvidite situaciju da u slucaju narocito velike opasnosti morate pobeci. Smislite nacine na koje to mozete uciniti.

Svaka odbrana jaca vase samopouzdanje. Na vama je da odlucite kako cete se postaviti. Sledite pri tome vasu intuiciju!

Precutkivanje
Cutanje je opasno. Razgovarajte o vasoj vezi s drugim ljudima. Pronadite osobe koje ne odobravaju nasilje.

Vama je potrebna podrska. Za razgovore zato izaberite osobe koje vas razumeju.
Mozete se obratiti Autonomnom zenskom centru na telefon (011) 2645.328. Tamo cete anonimno i besplatno dobiti pomoc, podrsku i razumevanje.

Izolacija
Izolacija je jedan od nacina kontrole koju vrsi nasilan partner nad zenom koju zlostavlja. Razgovarajte sa svojim prijateljicama/prijateljima o tome sta prozivljavate.
Probajte da sklapate nova poznanstva. Razmislite o pristupanju jednoj od zenskih grupa samopomoci u Autonomnom zenskom zenskom centru (011) 2435.455, svakog radnog dana od 10 do 16 casova, gde se mozete raspitati za grupe samopomoci. U grupama samopomoci mozete anonimno i besplatno dobiti pomoc, podrsku i razumevanje od zena koje se nalaze u slicnoj situaciji.

Trazite pomoc
Ako se osecate ugrozenom, zamolite nekoga da vam pomogne. Obratite se ljudima koji vas ne smatraju odgovornom za ponasanje vaseg partnera. Mozete pozvati Autonomni zenski centar.

Ako ste odlucili da potrazite podrsku i pomoc to ne znaci da ste nesposobni.
Vi zasluzujete bolji zivot - zivot bez nasilja.

Samopouzdanje
Za osecaj samopostovanja bitno je da verujete u sebe. Obratite paznju na vasa osecanja krivice, straha i nesigurnosti. Oprostite sebi greske i ucite iz njih. Pohvalite samu sebe za dobro obavljene stvari.

Ako samu sebe ne omalovazavate, ojacace vasa vera u sebe i u buducnost i dobicete vise samopouzdanja.

Novac
Pokusajte da ustedite nesto novca. Mozete otvoriti stednu knjizicu na svoje ime ili cuvati novac na sigurnom mestu, gde ga partner nece naci. Ta ustedevina pomoci ce vam ako morate da hitno napustite nasilnog partnera.

Nezavisnost
Nemojte odmah traziti nekog drugog partnera koji bi vas b__spasiob__, potrebno vam je vreme da vratite svoje samopouzdanje i prepoznate da mozete sami. Inace, lakse vam se moze dogoditi da se nadete u nekoj novoj vezi s istim problemima.

Planirajte vas nezavisan zivot. Tek kada ste se osvestili da mozete ziveti samostalno, u stanju ste da stvarno slobodno odlucujete (zelite li vezu ili ne).

Odluke
Pokusajte da svesno odlucite za ili protiv veze s vasim partnerom i dobro preispitajte tu vasu odluku.

Procenite prednosti i nedostatke vase veze:

Imate vise mogucnosti:

o Mozete ostati i nadati se da ce se vas partner promeniti
o Mozete se odluciti za raskid
o Mozete se obratiti bracnom savetovalistu

Veza s nasilnim partnerom

Ako zelite da vasem partneru date jos jednu sansu da se promeni, onda vam je potrebna podrska drugih ljudi.

Nasilje je njegov problem!

Ako vas partner tuce ili je okrutan prema vama, njegovo ponasanje je pogresno a ne vase.
Trazite od partnera da izrazi svoja osecanja i iskaze svoje potrebe, a da pri tom ne bude nasilan.
Vecina nasilnih muskaraca ima problema da preuzme odgovornost za svoje ponasanje.
Recite partneru da ne zelite da zivite sa njim ako ne promeni svoje nasilnicko ponasanje. Predlozite mu da ode u bracno savetovaliste ili da se podvrgne terapiji.
To bi za njega mogla biti sansa da razmisli o svom ponasanju i da ga promeni.
Kada najavite partneru da cete ga napustiti, objasnite mu da ste tu odluku doneli zbog njegovog nasilnog ponasanja i da je to razlog vaseg odlaska. Objasnite mu da je vasa odluka da zivite zivot bez nasilja konacna.
Imajte na umu da ova najava moze u vasem partneru izazvati bes i strah. Ako se bojite da ce vas tada jos vise zlostavljati, ne govorite mu o tim planovima, vec ih zadrzite za sebe.
Pokusaj da ipak ocuvate vezu s nasilnim muskarcem i da je promenite iziskuje od vas izuzetno veliki napor, ali i veliku hrabrost. Pod teretom nasilja, neke zene pocinju da uzimaju sredstva za smirenje kako bi mogle da izdrze takvu situaciju i prezive.
Druge zene u takvoj situaciji obole fizicki i/ili psihicki ili cak izvrse samoubistvo.

Da li savetovanje pomaze?

Statistike pokazuju da fizicko i psihicko nasilje ne prestaje, vec da u vecini slucajeva postaje jos gore sve dok sam pocinitelj ne uvidi:

da je on sam odgovoran za svoje ponasanje
da mora da prestane sa nasiljem
da mora da pronade nove nacine kako da se obracuna sa svojim besom
da mora da postuje partnerku
da ne sme partnerku smatrati odgovornom za svoje ponasanje
Neophodno je da vas partner prvo ide sam na savetovanje i terapiju (barem dok ne shvati da on sam snosi odgovornost za svoje ponasanje). Tek tada, ako i vi to zelite, mozete se odluciti za zajednicku terapiju koja je moguca u bracnom savetovalistu.

Strucnjaci koji tamo rade ponekad imaju razlicite predstave o vrednostima (npr. brak smatraju svetinjom), tako da ponekad nisu podobni za pomoc zlostavljanim zenama. Oni vas ni u kojem slucaju ne smeju smatrati odgovornom za nasilje vaseg partnera i ne smeju traziti uzroke nasilja u vasem ponasanju. Ako se to ipak dogodi, obratite se za pomoc Autonomnom zenskom centru, gde rade zene posebno obucene za
pruzanje podrske i pomoci zenama koje su u situaciji nasilja.

Ako vas partner pristane na savetovanje ili terapiju, uverite se da on to ne radi samo zato da bi vas zadrzao u vezi ili vas ponovno osvojio. Nemojte mu nista garantovati ni obecavati. Odluku o tome da li cete ostati s njim u vezi moci cete da donesete tek kada on stvarno promeni svoje ponasanje. Mozda mu ni tada vise nikada necete moci verovati. Ne dozvolite da vam to predstavlja moralni problem. U svakoj vezi postoje granice. Kada se ta granica prede, nije vise moguce ponovno uspostaviti poverenje i ljubav.

Uvek se iznova pokaze da nasilni muskarci mogu da promene svoje ponasanje tek kada stvarno shvate da imaju ozbiljan problem, te kada pristanu da se podvrgnu terapiji na duze vreme. Trajace dugo dok vas partner ne promeni svoj nacin ponasanja i dok ne stekne nove stavove. Zbog toga terapija treba da traje nekoliko godina, a garancije za promenu i uspeh nema.

Promislite da li vama to odgovara i zelite li pristati na to. Sada je vreme da pocnete da mislite o svojim potrebama i zeljama.

Priprema za odvajanje od nasilnog partnera

Zajednicki zivot postaje nemoguc

Ako ste vise puta pokusali da poboljsate vezu i uvek iznova prozivele zlostavljanja, onda je raskid s partnerom mozda neizbezan.

Za vas moze biti zastrasujuce kada primetite da vise nema smisla nastavljati vezu i da morate da napustite partnera. Uprkos vasem strahu, pomocice vam ako znate sta moze da uradite i kome mozete da se obratite za pomoc.

1. Prvi korak
Vazno je da prihvatite vasu odluku o raskidu veze i da se suocite se s osecanjima koja nastaju u vama. Pokusajte da ta osecanja svesno prozivete, iako vam mogu zadati bol.

Sve sam pokusala i tako vise ne ide. On nece promeniti svoje nasilno ponasanje. To me rastuzuje, ali ne mogu odlucivati umesto njega, vec samo za sebe.

Ova brosura moze vam pomoci da lakse donesete odluku. Mozda vam informacije koje se nalaze u njoj smanje strah od nepoznate buducnosti.

Nista se nece promeniti u vasem zivotu dok vi ne ucinite prvi korak: slobodno izrazite svoju zelju za promenom i prozivite sve strahove. Verujte u sebe i svoju snagu.
Raskidi cesto ne uspeju iz prvog pokusaja. Dozvolite da vam drugi pomognu. Niko ne moze raskinuti vezu umesto vas, ali vam moze pri tome pruziti podrsku. Mnogi ljudi vam mogu pomoci. Morate im samo reci kako. Pazljivo izaberite osobe koje ce vam pomoci i nemojte odustati ako vam zatrazena pomoc jednom bude uskracena.

Ako ne dobijete dovoljnu podrsku od vase porodice ili vasih prijateljica i prijatelja, obratite se Autonomnom zenskom centru. Vi donosite odluku i postupate prema njoj, ali uvek mozete traziti pomoc i prihvatiti je.

Prvo morate odluciti da cete nesto uciniti. Za to vam je potrebna hrabrost, kao i podrska drugih.
Bolji zivot za vas u buducnosti sigurno je vredan tog truda.


2. Drugi korak
Da li vam partner preti ili pokusava da vas uceni?

Napustila sam ga tek onda kada vise nije mogao biti gori. Bila sam potpuno ocajna, ali imala sam osecaj da moze biti bolje.b__

Vas partner ce biti ljut, povreden, i verovatno ce postati jos nasilniji kada mu kazete da ga napustate. U takvoj situaciji fizicka zlostavljanja postaju sve gora ili se tada javljaju po prvi put. Njegovo nasilje je pokusaj da vas zadrzi i kontrolise. On se nada da ga necete napustiti jer zna da imate osecaj krivice, da vam je zao ili da je vas strah od njegovog nasilja prevelik.

Mnogi muskarci prete samoubistvom kako bi svoje partnerke naveli da ostanu uz njih. Budite odlucni i razmislite da li zelite da ostanete sa njim iz sazaljenja, zbog osecanja krivice ili zbog straha.

Ako mislite da bi to moglo biti opasno za vas, nemojte reci svom partneru da ga napustate. Izadite kada on nije kod kuce. Kasnije mu se mozete javiti telefonom, ako to zelite i smatrate potrebnim.

Stavite svoju sigurnost na prvo mesto. Oboje cete s vremenom preboleti raskid i, dugorocno gledajuci, biti srecniji.

3. Treci korak
Pripremite sebe za raskid
Pokusajte razmisliti o prednostima i losim stranama vase veze i ispisite ih na papiru.

Napisite kako se osecate nakon zlostavljanja ili pretnji:

Strah od nepoznate buducnosti jedan je od mogucih razloga zasto zene tako dugo ostaju u vezi s nasilnim partnerom. Preuzmite odgovornost za novi zivot, razmisljajte o nepoznatim i novim situacijama u vasem buducem zivotu. Pocnite da planirate kako se mogu resiti nadolazeci problemi. Bice vam mozda tesko da donosite vazne odluke i pri tome cete se osecati usamljeno. Obratite paznju na svoja osecanja i potrebe. Dajte
sebi dovoljno vremena za vase odluke, opustite se i prepustite se masti. Zamislite da ste vec samostalna i nezavisna zena koju vise ne trpi nasilje.
Kako ce izgledati vas novi zivot?

Zamislite sve u detalje, a pre svega pozitivne promene.
Gde cete ziveti?
Sta cete raditi?
Kako cete se osecati?
Hocete li mozda drugacije govoriti, hodati, smejati se ili cete se drugacije oblaciti?
Hoce li vas interesovati nesto novo i hocete li drugacije postupati?
Setite se planova i snova koje ste imali u svojoj mladosti ili u prethodnoj vezi.
Setite se svog zivota pre ove veze.
Pokusajte da to mastanje ostvarite.
Pocnite da slobodno razmisljate, delujete i osecate.
Vezbajte to u situacijama u kojima se osecate sigurnom.

Ono sto se do sada cinilo nemogucim postaje ostvarljivo, ali samo ako se
usudite da ucinite pravi korak u pravo vreme. Jedan takav korak je da izadete iz dosadasnje uloge zrtve, da razvijete novo samostalno ja i da preuzmete odgovornost za svoj zivot.

Verovanje u sebe znaci da sebe volite i da mislite na svoje zelje i potrebe. Ako ste svesni sopstvenih potreba, onda mozete donositi i odgovarajuce odluke.

Postavite sebi sledeca pitanja kako bi bolje upoznali svoje potrebe:

Sta zelim da postignem u svom zivotu?
Sta zelim trenutno (u svom zivotu)?
Sa kojim ljudima zelim da budem?
Sta zelim da ucinim sa svojim novcem?
Kako zelim da se oblacim?
Kuda zelim da idem?
Gde bih rado zelela da zivim?
Sta cu raditi za godinu dana?
A za 5 godina?
A za 10 godina?

Kada postanete svesni svojih potreba i zelja, pokusajte da isplanirate svoju buducnost. Ne morate odmah sprovesti u delo ceo plan. Neka se izvodenje plana sastoji od malih pojedinacnih koraka, a za svaki od njih dajte sebi dovoljno vremena za njegovo ostvarenje (npr. sledece godine ce deca ici u vrtic, a ja cu ici na neki kurs jezika ili kompjutera).

Dobro se informisite i razmislite o posledicama vasih postupaka. Za konsultacije mozete se obratiti Autonomnom zenskom centru gde cete dobiti besplatne informacije i podrsku. Pravnu pomoc mozete dobiti svakog radnog dana od 16 do 20 casova, tel. (011) 2656.178.

Napisite listu svih problema s kojima morate racunati kad napustite vaseg partnera. Sta mozete uciniti da te probleme smanjite?

Problemi Plan Pocetak Kraj
usamljenost novi prijatelji ove nedelje neodredeno
novac naci cu posao sutra za dve godine odmah

Iza svake odluke koju donesete sledi nova odluka. Te odluke predstavljaju nove korake -oni su put prema vasoj nezavisnosti. Sa svakim korakom sticete nova iskustva.
Pri tom je mozda potrebno promeniti ranije donesene odluke.

Nije lako imati tacan cilj pred sobom, a ipak treba biti otvorena za promene plana ukoliko je to potrebno.

4. Cetvrti korak
Donosenje odluka
Kada donesete neku odluku, razmislite o svim za i protiv razlozima. Ne zaboravite pri tom vasa iskustva i sledite svoja osecanja.

Postavite sebi sledeca pitanja:

Sta mi je najvazniji cilj?
Koji su moji ostali ciljevi?
Sta je pozitivno kod tih ciljeva, a sta je negativno?
Sta mogu, a sta moram da ucinim da bih te ciljeve postigla?
Sta mi je potrebno da svaladam sve prepreke? (na primer: vise informacija, strucno obrazovanje, novac, pomoc drugih ljudi, vise poverenja u sebe)
Sta je moj prvi korak u postizanju cilja?
Sta mi je potrebno za prvi korak?
Gde to mogu naci?
Sta cu konkretno uciniti i kako?
Kada cu zapoceti?
Koliko mi je vremena potrebno za to?

Mozda vam je vrlo tesko da donosite odluke, kao uostalom i mnogim drugim zenama. Nije ni cudo, buduci da imate vrlo malo poverenja u sebe nakon dugogodisnjih ponizavanja. Bice vam potrebna pomoc osoba koje razumeju vasu situaciju i koje ce vas ohrabriti u vasim odlukama.

Nemojte ocajavati ako odmah ne uspete da ostvarite ono sto ste odlucili. Svaki pokusaj vam donosi jedno novo iskustvo. Pri sledecem pokusaju bicete bolje pripremljeni za moguce prepreke i prevladacete ih lakse i sa vise samopouzdanja.

5. Peti korak
Priznati da postoje protivrecnosti
U svakoj vezi postoje dobre i lose strane. U fazi raskida, odnosno u prvo vreme nakon raskida, obicno prevladavaju secanja na lepe trenutke. Nadanje i prizeljkivanje da ce se ipak jos sve dobro zavrsiti deluje na zene tako da se one vrlo brzo vrate svojim partnerima. To se dogada pogotovo onda kada su muskarci narocito uporni u tome
da ponovo pridobiju naklonost svojih partnerki. Oni cesto tek onda, po prvi put nakon dugog vremena, pokazuju da zele da ostanu sa njima.

Mnogi muskarci zele da izazovu sazaljenje svojih partnerki. Izjave, npr. ne mogu ziveti bez tebe zvuce vrlo zavodljivo, a vi lako zaboravljate sta se dogadalo pre toga.

Ako vec pre samog raskida dobro razmislite o pozitivnim stranama vase veze, ali istovremeno ostavite mesta i za tugu, bice vam kasnije mnogo lakse da prebrodite osecaj gubitka.

Pokusajte da gledate na vreme koje dolazi kao na sansu koja je pred vama. Sada mozete upoznati svoje sposobnosti i zelje i to nezavisno od odredenog muskarca i njegovih potreba.

Vrlo je bitno upoznati sopstvene potrebe i u podrucju seksualnosti: vecina zlostavljanih zena kaze da seksualni odnosi s muskarcem nisu bili zadovoljavajuci, a cesto su bili praceni i gadenjem. Zene se cesto prilagodavaju seksualnim zeljama muskaraca kako bi dobile toplinu i bliskost. Mnoge zene i ne poznaju svoje seksualne potrebe.
Kada se rastanu od svog partnera, verovatno, barem u prvo vreme, nece imati redovne seksualne kontakte s muskarcima. Uprkos tome, pokusajte da upravo tada upoznate svoje telesne zelje.

Seksualnost je uvijek razlicita i zavisi od raspolozenja, osecanja, perioda u zivotu, itd. Pokusajte da spoznate vase vlastite seksualne potrebe.

Vrlo je bitno da u vremenu u kojem se pripremate za raskid dozvolite svojim osecanjima da se ispolje i da se prema sebi odnosite s mnogo ljubavi.

6. Sesti korak
Odvajanje od nasilnog partnera postaje sve stvarnije
Priblizavate se trenutku da zauvek napustite partnera ukoliko za vas vazi
sledece:

Pocinjete da detaljno planirate buducnost bez vaseg partnera i raspitujete se o ustanovama koje vam mogu pruziti podrsku. Stedite novac za vase planove.
Sticete sve vise samopouzdanja i uocavate da niste zasluzili nasilje. Ne napustate svog partnera da mu pokazete, vec jer to sami zelite.
Vise se ne osecate odgovornom za zivot svog partnera ako ga napustite.
Buduci da je nasilje vaseg partnera nad vama sve cesce i intenzivnije, postaje vam jasno da ste vi i vasa deca u ozbiljnoj opasnosti i da zbog toga morate otici.
Informisati se, suociti se sa svojim strahovima, prestati osecati krivicu, sticati vise samopouzdanja, imati objektivni stav o vasem partneru (zameniti idealnu predstavu sa stvarnoscu) - sve su to stvari za koje je potrebno i vreme i snaga.

Ako vas je jako strah, idite korak po korak. Budite ponosni na svaki vas napredak. Postujte tempo koji vam odgovara, cak i ako to traje dugo.

Neke zlostavljane zene planiraju odlazak mesecima, pa i godinama, a sve to vreme ostaju sa svojim partnerima. Cekaju dok ne pronadu posao, dok ne ustede novac ili dok deca ne odrastu. Ova dugorocna planiranja su, naravno, moguca samo onda ako im ne preti neposredna opasnost.

7. Sedmi korak
Odlucili ste se za konacni odlazak
Pazljivo planirajte svoj odlazak i ako je moguce u tajnosti.

Cuvajte vasa dokumenta i dokumenta vase dece, novac i ostale vredne predmete na sigurnim mestima koja su vam na dohvat ruke. Razmislite o tome koje stvari su potrebne vama i vasoj deci i kako ih mozete preneti. Planirajte detaljno kuda cete ici.

Ne treba da imate grizu savesti da uzmete novac i vredne predmete iz kuce. Te stvari pripadaju jednako vama kao i vasem partneru. Raspodela zajednicke imovine
ce ionako slediti u procesu razvoda, pa bi bilo dobro da imate sa sobom barem deo te zajednicke imovine.

Ako morate pobeci glavom bez obzira, uzmite sa sobom dokumente i novac.
Tako ce vam novi pocetak biti laksi.

8. Osmi korak
Sta treba da ponesete sa sobom?
Svoja dokumenta i dokumenta vase dece: licne karte, drzavljanstva, izvode iz maticne knjige rodenih, vencani list, pasose, zdravstvene knjizice, itd.Novac, odnosno broj racuna, stedne knjizice, cekovne kartice itd.
Kljuc od kuce/stana.
Vazne lekove.
Odecu i higijenski pribor za par dana.
Najvazniji skolski pribor dece, najdraze igracke.
Mislite i na male vredne predmete koji vam pripadaju, licne stvari, kao npr. fotografije, koje bi vas partner mogao unistiti u besu.

Ako morate odmah pobeci zbog trenutne opasnosti, ne trosite vreme koje vam mozda zivot znaci na pripremanje stvari! One su zamenljive - a vas zivot ili zivot vase dece nije!

Ukoliko je policija prisutna u trenutku kad napustate stan, zamolite policajce da pricekaju dok ne spakujete najvaznije stvari.

Vrlo je vazno da decu povedete sa sobom. Oba roditelja imaju pravo na starateljstvo nad zajednickom decom. U slucaju da decu ostavite kod partnera, moracete dokazati da vam je pretila opasnost, tako da policija i nadlezne institucije za zastitu maloletnika odmah povedu istragu.

Bolje je, ali ne i neophodno, da su deca s vama prilikom donosenja konacne odluke za starateljstvo nad decom.
Naravno da se moze dogoditi i situacija da ne mozete da organizujete odlazak jer vas je trenutno nasilje prisiljava da jednostavno pobegnete iz kuce.

Ali, ako ipak imate vremena, pripremite odlazak u miru. Svaki novi pocetak bice vam laksi ako imate sa sobom vazne stvari, ali i one za koje ste emocionalno vezani.

Vasa deca

Vasa deca ce se drugacije ponasati nakon rastanka s ocem. Deca reaguju vrlo razlicito, neka se povlace u sebe, neka postaju agresivna, neka imaju poteskoce u skoli. U svakom slucaju, vasem detetu je u takvoj situaciji potrebna sto veca sigurnost i zastita.

Uverite ih da ih stvarno volite.
Razgovarajte s njima o trenutnoj situaciji koliko god je moguce vise. Bolje je da su deca upoznata s vasim odlukama i da se osecaju ukljucenima, nego da im nista ne kazete ili da ih lazete. Razgovarajte sa decom o tome sta mislite. Tako ce ona imati jos vise poverenja u vas.
Pokusajte da objasnite deci:

Da niko nema pravo da zlostavlja druge ljude.
Da vi niste krivi za to sto vas je partner zlostavljao.
Da je svaki covek odgovoran za svoje ponasanje.
Da vise ne mozete ziveti zajedno s nasilnikom.
Dozvolite deci da izraze svoja osecanja.
Moguce je da su deca ljuta na vas jer moraju da napuste prijatelje i okolinu na koju su navikla. Pokazite deci da ih razumete. Nemojte se suprotstavljati njihovim osecanjima iako vas boli kad vidite da su tuzna ili ljuta. Shvatite kao izraz poverenja to sto vam deca neposredno poveravaju svoja osecanja. Deca su u takvoj situaciji izlozena
dvostrukim osecanjima. Ona vole svog oca, a istovremeno ih odbija njegovo nasilje i boje ga se.

Ona vole svoje majku, ali nekada zele da porodica ostane zajedno i zbog toga bojkotuju majcinu zelju za razvodom.

Pokusajte da objasnite deci da cete uvek ostati njihova majka i da ce vas partner uvek ostati njihov otac, bez obzira gde i kako ziveli.

Razvod bitno menja situaciju u porodici. Deci nije jasno kakva ce pravila vaziti u novoj porodici. Zbog toga je narocito vazno da sada postavite smernice prema kojima ce se deca lakse orijentisati:

Recite deci sta smeju da rade, a sta ne.
Ne tucite decu!
Deca ce mozda pokusati da se postave izmedu vas i vaseg partnera kako bi uspela da dobiju ono sto zele. Budite dosledni u svojim pravilima, nezavisno od pravila koja postavlja vas partner.
Ne koristite decu kako biste se osvetili partneru.
Nemojte davati deci lazne nade. Ako ste sigurni da cete prekinuti vezu s parnnerom, podelite to sa svojom decom. Svaki covek, pa i dete, moze se pomiriti s necim neizbeznim, ma kako to bilo bolno. Medutim, vrlo ih opterecuje kada se uvek ponovno razocaraju u nadanjima.

Cesto je otac taj koji ima vise novca na raspolaganju. Razumljivo je da se ljutite kada vas partner pokusa da kupi dete. Ali, nemojte da zaboravite da je mnogo vaznija stalna ljubav i paznja koju pruzate deci jer je osecaj da ste voljeni i prihvaceni nenaplativ. Nadite redovno vreme koje cete posvetiti iskljucivo deci, kada cete raditi ono sto raduje i vas i vasu decu. Mozda mozete da pronadete i druge samohrane majke s
kojima mozete da se druzite.
Deca pokusavaju da shvate kako svet funkcionise i veruju da za sve postoji uzrok:

Mozda misle da su ona kriva za sva zlostavljanja.
Mozda osecaju da su ona sama uzrok nasilju.
Mozda se osecaju krivima jer nisu mogla da vam pomognu.
Mozda stoje na strani jacega jer se tako osecaju sigurnije.
Objasnite im da ne postoji takvo ponasanje koje moze da opravda zlostavljanje:

Kontaktirajte s drugim ljudima kako bi deca upoznala i druge oblike resavanja konfliktnih situacija.
Ne trazite od sebe da budete savrseni. Nijedna zena nije savrsena majka. Ali, pokusajte da imate razumevanja za zelje vase dece.
Ne zaboravite da su deca zavisna od vas. Nemojte, medutim, da vas zivot i vase odluke zavise samo od dece. Ne smatrajte ih kao zamenu za partnera, odnosno kao zamenu za odraslog sagovornika.
Ohrabrite decu da nadu prijatelje i da se bave slobodnim aktivnostima izvan kuce. I njima je sada potrebno prijateljstvo i potvrdivanje izvan porodice kako bi stekla vecu sigurnost.
Informisite se o tome kako se vasa deca ponasaju u vrticu ili u skoli. Objasnite vaspitacicama i uciteljicama/uciteljima promenjenu situaciju kako bi postupali s vise razumevanja.
Ako vam je potrebna podrska, kontaktirajte centar za socijalni rad u vasoj opstini.

Odvajanje od nasilnog partnera

1. Donosenje odluke o odvajanju od nasilnog partera
Proces donosenja odluke o odvajanju od nasilnog partnera propracen je mnogim frustracijama, razocarenjima i moze da traje dugo. Mnoge stvari dugo nece profunkcionisati ili uopste nece funkcionisati onako kako ste zamislili.
Neki rodaci i prijatelji pruzice vam podrsku, dok drugi mozda nece razumeti koliko vam je bilo strasno i pokusace da vam nametnu osecaj krivice.

Moji prijatelji su mi okrenuli leda kada ih je ganulo zalosno lice mojeg
partnera koji im je ispricao kako sam ga ostavila bez razloga.

Razmislite ozbiljno ko vam je stvarno podrska i prihvatite cinjenicu da ne misle svi isto kao vi. Vrlo je bitno da sada mislite na sopstvene potrebe.

Ako odlucite da se iz bilo kog razloga vratite vasem partneru, znajte da sada imate dovoljno snage da ponovno odete. Ne gubite nadu predvidanjima: Nikad necu otici od njega. Imajte na umu da ste prilikom prvog napustanja stekle nova iskustva i dobile na snazi.

Pokusajte da donesete jasne odluke i da ih se drzite. Ne smatrajte druge ljude ili sudbinu odgovornim za vase postupke.

Ako se trenutno ne zelite ili ne mozete rastati, to ne znaci da morate zauvijek trpeti tu situaciju.

Nemojte previse olaksati vasem partneru time sto mu se odmah vracate na njegove prve molbe ili pretnje. On mora razumeti da zaista mislite da ga napustite. Jasno mu saopstite sve vase zelje i uslove pod kojima ste spremne da opet budete sa njim.

Sami odredite tempo odvajanja od nasilnog partnera!

Usredsredite se na stvari koje su vam sada vazne. Ne dozvolite drugima da odreduju vas zivot. Oni vas, na primer, mogu nagovarati da se partneru osvetite ili da mu oprostite.

Sakupite snagu i pocnite nov, samostalan zivot.

Neke zene nakon raskida ustanove da se zapravo secaju samo lepih stvari jer imaju poteskoca sa samostalnim zivotom. Ako ste ispisali na papir kako se osecate nakon zlostavljanja, procitajte to ponovo kako bi se svega setili. To ce vam pomoci da objektivno sagledate vasu vezu. Kada vam se pojavi pred ocima sve ono negativno sto ste proziveli, videcete da je dobro sto ste se odlucili za raskid, iako nije jednostavno
prebroditi posledice.

Setite se u teskim trenucima da je najgore proslo.

2. Kako cete se osecati nakon odvajanja?
Odvajanje od partnera nije jednostavno. Meseci mogu proci dok se ne snadete u
novoj situaciji, a mozda cak i godine dok stvarno ne prebrodite taj raskid.

Cak i kad ste svesni da je odvajanje bilo jedino resenje, to ne menja vasa osecanja. Ona mogu postati jaca.

Dogodice se da osecate tugu, bes, radost, slobodu, nemoc i snagu -ponekad cak sve u isto vreme. Mozda se bojite da ne poludite zbog svih tih protivrecnih osecanja.

Vi niste ludi! Nakon jedne intenzivne veze protivrecna osecnja su sasvim
uobicajena pojava, dozvolite im da se ispolje!

S vremenom cete moci da sagledate svoja osecanja pa ona vise nece biti tako jaka.

Racunajte na sledeca osecanja:

Tuga i bol

Tuga i bol su vazna osecanja tokom raskida. Kada osecate bol, onda placete.
Kada placete, oseticete oslobodenje usprkos ogromnoj tuzi. Mozda vas je strah da necete moci da prestanete da placete. Plac ce prestati sam od sebe kad prode najveca
bol. Sve dok ne osetite bol, necete se moci osloboditi veze s partnerom.

Sigurno je bilo i lepih dozivljaja u vezi, a koji vam sada nedostaju i zbog kojih ste sada tuzni. Ali setite se kako ste visoku cenu morali da placate za te lepe trenutke.

Dobro fizicko i psihicko stanje

Neposredno nakon raskida osecate se vrlo dobro jer ste napokon doneli jasnu odluku. Euforija zbog odluke daje vam snagu da ponovno stanete na svoje noge.
Medutim, nemojte se iznenaditi kada nakon nekog vremena opet osetite tugu ili bes.

Potrebno je, i neizbezno, da prode neko vreme u kojem ste tuzni, jer se mnogo toga promenilo u vasem zivotu. Lakse cete svladati posledice raskida ako dopustite da vas svi osecaji preplave i ako trazite podrsku drugih ljudi.

Prva tri meseca nakon razvoda osecala sam se vrlo dobro. Mogla sam ostvariti svoje zelje, slobodno sam se kretala i zivela onako kako sam zelela.
Dok sam bila u braku nisam imala mnogo prijatelja i bila sam mnogo usamljenija nego sada.

Pokusajte da prozivite taj bes tako da se oslobodite iznutra. Upotrebite ga kao izvor snage za novi, nezavisni zivot. Ako prevladaju ljutnja i bes zbog svih ponizenja koja ste doziveli, mislicete mozda i na to kako da se osvetite. Osveta vas, medutim, i dalje vezuje za partnera jer se na taj nacin bavite njegovim sadasnjim zivotom. Svaki postupak iz osvete ce uticati na vase samopostovanje. Ako vec i mastate o osveti, cinite samo ono sto je neophodno za vas vlastiti zivot. Usredsredite tu svoju energiju
na vasu trenutnu situaciju i na vasu buducnost.

Nakon nekog vremena mozda cete moci da oprostite muskarcu koji vas je zlostavljao. Neposredno nakon raskida bitno je da dozvolite sebi da osecate bes i bol, a ne da potisnete ta osecanja jednim prividnim oprastanjem.

Poteskoce s identifikacijom

Vi ste se identifikovale s ulogom supruge ili partnerke, posebno ako je veza trajala duze vreme.

Proces u kojem napustate ulogu supruge ili partnerke i postajete nova, samostalna osoba, bolan je i dugotrajan. Vazno je suociti se sa slikom o sebi i svojim identitetom koji se menja od supruge do samostalne zene.

Ovo preusmeravanje ce vam biti lakse ako razgovarate s drugim zenama koje su prosle kroz slicnu situaciju.

Gledajuci unazad, vidim da se moj zivot uvek okretao oko njega. Bez obzira na to s kojim prijateljima se druzila, kako se oblacila, kuda isla ili sta radila - uvek sam se bojala njegove reakcije jer mu nikad nije odgovaralo.

Sada ste upuceni na sebe samu. To je istovremeno uzbudljivo i zastrasujuce.
Mozda je to prvi put u vasem zivotu da ste slobodne da samostalno odlucujete. S jedne strane nije bas jednostavno, ali s druge je svakako zadovoljavajuce kad mozete preuzimati odgovornost za svoj zivot.

Strah i nesigurnost

Verovatno ste nauceni da svoje ponasanje prilagodavate ponasanju vaseg partnera. Prepoznavale ste njegove signale, tumacile njegovo raspolozenje i onda ste znale kako je najbolje da reagujete da izbegnete svadu.

Sada kad tih znakova odjednom nema, zastraseni ste i nesigurni jer vise ne znate kako tacno treba da se ponasate.

Kad je on ovde, barem znam sta da ocekujem.

Mnoge zene se sastaju s bivsim partnerom u periodu svoje nesigurnosti kako bi se opet mogle orijentisati prema njemu. Vi ste sigurniji kada znate sto on misli. Ali imajte na umu da svaki oblik kontakta vodi ka staroj vrsti odnosa. Bes u partneru se ponovno moze pojacati i dovesti i do novog nasilja. Zbog toga je sigurnije da se u prvo vreme drzite podalje od vaseg partnera. Ako je kontakt neophodan, nalazite se samo
na javnim mestima ili neka neko drugi bude uz vas.

Potpuno je prirodno da ste nesigurni u prelaznom periodu u kom mnogo toga izgleda drugacije nego pre. Pre ste navikli da vas partner kontrolise, a sada morate kontrolu preuzeti sami. To je istovremeno oslobadajuce i zastrasujuce, a osim toga traje dosta vremena.

Gubitak orijentacije

Kad sam jos zivela sa svojim suprugom mislila sam da je nas brak usprkos svemu dobar i zaboravljala sam lose trenutke. Sada se secam samo onog negativnog. Zar sam sama sebe lagala? Kako je stvarno izgledao moj zivot? Ako je moj zivot zaista bio drugaciji nego sto sam onda verovala, kako onda uopste mogu verovati sama sebi ubuduce?

Ako vam, gledajuci unazad, vas zivot izgleda drugacije nego sto ste ga pre dozivljavali, imacete osecaj da gubite orijentaciju.

Sasvim je razumljivo da sada drugacije vidite svoj dosadasnji zivot, vaseg partnera i sebe, nego pre raskida. Sada se mozete prepustiti osecanjima koja ste pre skrivali ili potiskivali.

Usamljenost

Nakon raskida, moze se promeniti i vas krug prijatelja. Mozda se vasi dosadasnji prijatelji boje vase nove uloge ili se ne slazu s raskidom. Neki ce mozda stati uz vaseg partnera. Povredice vas ako vas vasi prijatelji ili porodica sada odbiju. Mozda cete otkriti da neki nisu ni dorasli nekoj krizi. S drugima cete postati blizi. Prijateljstva su vrlo bitna nakon raskida. Narocito dobre prijateljice mogu pruziti utehu i toplinu.

Vazno je da ne cekate da neko pozove vas, vec da vi imate inicijativu za
druzenjem.

Nakon raskida ce biti potrebno neko vreme dok ponovo ne steknete poverenje i skupite energiju za nova poznanstva. Dajte sebi vremena. Sledite svoj instinkt s kime se zelite sprijateljiti, a s kim ne. Budite oprezni u kratkim poznanstvima s muskarcima da ne budete opet povredeni. Ne zaboravite da je na vama da kazete ne.

Kada ponovno steknete poverenje u sebe, moci cete verovati i drugima.

Cim se osecate dovoljno jakom da mozete podneti razocarenja i povrede, moci cete da se opet otvarate drugim ljudima.

Savladavanje usamljenosti

Zene se mogu nositi s usamljenoscu na razlicite nacine. Ako vasi nacini samo jos vise pogorsavaju problem, pokusajte da pronadete nove oblike savladavanja koji vam nece stetiti. Pokusajte da prepoznate prve znakove usamljenosti kao npr. cesto gledanje televizije, preterano uzimanje hrane itd. U periodu dobrog raspolozenja isplanirajte sta cete raditi u kriznim trenucima kako biste sto bolje mogli da svladate problem samoce.
Sta radim kad sam usamljena? Sta bih mogla da radim?
npr. Jedem celo vece npr. Da se prosetam ili citam dobru knjigu

Obratite paznju na vreme kada vam vas partner posebno nedostaje. Tada pokusajte da planirate neke aktivnosti s drugim ljudima.

Radite cesce ono sto vam dobro ide od ruke i u cemu se osecate prijatno!

U kakvim god prilikama ziveli, ljudi nakon raskida neko vreme pate od samoce.
Najbolji nacin da svladate samocu je da se sami pobrinete za svoje dobro
raspolozenje.

3. Pocetak nove veze
Pre nego sto se odlucite da zapocnete novu vezu, treba da budete sigurni da mozete ziveti samostalno. Tada imate velike sanse da ne ponovite greske iz vase bivse veze.

Nove veze bi vam mogle buditi secanja na bivse i moze vam biti potrebno neko vreme pre nego sto opet pocnete da verujete nekom muskarcu.

Razgovarajte sa zenama koje su usle u novu vezu.

Pokusajte da saznate kako im je u njihovim vezama.

U svakoj vezi postoje problemi, medutim, nositi se s njima moze biti konstruktivno ili destruktivno.

Razmislite sta trazite od novog partnera pre nego sto udete u novu vezu.

Sta zelim od muskarca?
(Napisite i one stvari za koje mislite da na njih "nemate pravo")

Razmislite koje osobine smatrate neophodnim, a kojih se mozete odreci:

Razmislite sa kakvim muskarcima treba da budete oprezni. Iskoristite svoje prethodno iskustvo.

Ako upoznate muskarca koji vas privlaci, posebno gledajte da li se lako razbesni i da li razbija pri tome predmete, umesto da svoj bes izrazi recima.
Preterana ljubomora nije znak ljubavi, vec posesivnosti i potrebe za kontrolom!

Probajte da govorite samoj sebi:

Nisam kriva za nasilje koje sam prezivela.
Nisam odgovorna za to sto me je tukao ili psihicki zlostavljao.
Ne zelim da me bilo ko zbog bilo cega zlostavlja.
Ne moram da trpim zlostavljanja.
Ja sam vredna.
Zasluzujem da budem postovana.
Mogu sama da odlucujem o svom zivotu.
Mogu sama da odlucim sta je dobro za mene.
Mogu da promenim svoj zivot ako to zelim.
Nisam sama i mogu da trazim pomoc od drugih.
Pokusajte da dugorocno razmislite o svojim stavovima u ovim oblastima:

Koja su moja prava?
Koje uloge se ocekuju od mene, a koje od mog partnera?
Sta ja ocekujem od veze, a sta od mog partnera?
Kakav uticaj na mene imaju moja proslost i moja porodica?

Vazno je da:
VERUJETE SEBI
VOLITE SEBE
VREDNUJETE SEBE

Sagledajte svoj zivot:
Pokusajte da tacno shvatite koje su vase zelje i potrebe i zatim postupajte prema njimakako biste nasle za sebe najprikladniji put u zivotu. I ne zaboravite: uvek mozete promeniti odlukeako se pokaze da vam ne odgovaraju. Zena ima pravo da se predomisli.

kratkorocni ciljevi: dugorocni ciljevi:
npr. zastita, sigurnost npr. novi stil zivota
smestaj obrazovanje
novac posao
pravni koraci druzenje

Poznajete li neku zlostavljanu zenu?

Da li se ta zena zali na npr. glavobolje, nesanicu itd.?
Da li je ponekad ocajna ili uznemirena, a da pri tome ne kaze zasto?
Da li uzima mnogo lekova i da li pije alkohol previse?
Da li vidite na njoj modrice?
Da li se krece kao da je povredena?
Da li radi previse kod kuce, da li je previse okupirana brakom ili brigom za svog partnera/supruga?
Cini li vam se da je cesto umorna ili potistena?
Da li se povlaci sve vise i vise u sebe, naizgled bez nekog povoda?
Izvinjava li se cesto u poslednjem trenutku kad je pozovete?

Sta mozete vi da ucinite?

Pitajte zenu da li se boji svog partnera ili da li je on zlostavlja psihicki, fizicki ili seksualno.
Ohrabrite je da govori o nasilju.
Verujte joj kad vam kaze za nasilje!
Recite joj da je opasno ako ignorise nasilje i da ono najcesce postaje jos gore.
Ispricajte joj sta ste procitali u ovoj brosuri.
Uverite je da nije ona kriva za nasilje i da je ona jedna od mnogih zena koju partner zlostavlja.
Podrzite je da donese odluku, ali je nemojte nagovarati.
Pruzite joj podrsku sta god odlucila.
Razgovarajte s njom koje sve korake moze preduzeti kako bi promenila svoju zivotnu situaciju.
Dajte joj do znanja da su njena osecanja razumljiva i uobicajena za situaciju u kojoj je.
Idite sa njom ako joj je potrebna pomoc da negde ode.
Pomozite joj da pripremi odlazak od partnera ako je to njena odluka.
Nemojte se suocavati s njenim partnerom.
Pokazite joj da verujete da ona moze da promeni svoju situaciju i da ima pravo na zivot bez nasilja.

Da li ste vi muskarac koji zlostavlja svoju zenu?

Vi ste odgovorni za svoje postupke.
Vasa partnerka nije kriva!
Vi niste neuracunljivi, vec ste pocinili zakonom kaznjiva dela.
Nasilje kao izraz besa ili razocaranja je nauceno, pogresno ponasanje. Vi se ponasate pogresno.
Postoje i drugi nacini da izrazite strahove i razocaranja.
Ako vas partnerka napusti, to je zato sto se boji za svoju sigurnost.
Kajanje i izvinjenja nakon nasilja nisu dovoljni. Vama je potrebna pomoc da naucite kako mozete da se bolje nosite sa svojim osecanjima i da prekinete nasilje koje vrsite.
Ne suprotstavljajte se intervenciji policije. Ona je pozvana kako bi osiguirala sigurnost svima.
Pokusajte da razgovarate s nekim o vasoj situaciji. Potrazite druge muskarce koji razumeju vase probleme i koji su prepoznali da promena u muskom ponasanju donosi prednosti.
Vi niste jedini.
Ako imate problem s alkoholom ili drogama, obratite se za to posebnim
savetovalistima.
Razmislite o raskidu. Obema osobama ponekad pomaze i privremen raskid, kako bi bolje prepoznali u kakvoj se vezi nalaze i kako bi promenili medusobni odnos.
Potrazite savetodavca koji ce vam pomoci da promenite svoje ponasanje.

http://www.womenngo.org.yu/

Objavio melem za dusu u 15. jul 2008 13:38:07 | 2 komentara

Bracni odnosi

Istorijski gledano brak se, pored biološke osnove (rađanje i podizanje djece) koju je zadržao i danas, razvio pre svega na materijalnoj osnovi, pri čemu subjektivna osećanja budućih supružnika nisu imala nikakav uticaj na sklapanje braka. Tek sredinom 18. veka Žan Žak Ruso diže glas protiv vladajuće materijalne osnove za brak i suprostavlja mu ljubav kao prirodni motiv za brak. Sto godina kasnije polako se pokreće lavina brakova iz ljubavi, što počinje da nagriza građanski moral, izaziva veliki broj skandala i uspostavlja novi vrednosni poredak: danas se na brak bez ljubavi gleda popreko, a brak iz ljubavi je poželjan i prihvaćen.

Međutim, brak iz ljubavi donosi nove probleme. Integracijom ljubavi i braka, ljubav počinje da zauzima ključno mesto u svim oblastima života koje se oslanjaju na brak i porodicu, a pošto je ljubav nejasna i mistifikovana kategorija ispunjena mnogim zabludama i nerealnim maštanjima, brak i sve ostale oblasti života koje se oslanjaju na brak i porodicu ostaju na klimavim nogama. Naime, ljubav je danas (gotovo jednako kao što je bila i nekad davno) mistifikovana i tajanstvena ideja i pojava, a integracijom braka i ljubavi savremeni brak postaje opterećen zabludama i iracionalnim uvjerenjima.

Nerealna očekivanja i zahtevi = bračna i ljubavna kriza

Ljudi ulaze u bračne i ljubavne krize jer su njihova očekivanja u vezi sa brakom, ljubavi i zajedničkog života uglavnom nerealna. Prosečan muškarac misli da (zato što je oženjen ili u vezi) njegova partnerka bi trebala biti dosledno ljubazna i uslužna, a prosečna žena misli da (zato što je venčana ili u vezi) njen partner bi trebao biti konstantno nežan i pun razumevanja.

Bračne i ljubavne krize nastaju kada jedan od partnera neadekvatno reaguje na normalne frustracije i/ili abnormalne i nerealne zahteve od strane drugog partnera. Na taj način ona ili on stavlja ove frustracije i zahteve u prvi plan njihovog odnosa (umjesto da u prvom planu bude ljubav i iskrena privrženost jednog prema drugom uz rad na prihvatanju i prevazilaženu normalnih bračnih i ljubavnih frustracija). Ako nakon toga i drugi partner sa svoje strane reaguje neadekvatno na osetljive želje i/ili nerazumne zahteve prvog partnera, smanjuje se međusobna tolerancija na uzajamne frustracije, a pojačavaju se eksplozivne reakcije i/ili dolazi do prekida komunakcije, što vodi produbljivanu i učvršćivanju ljubavnih, seksualnih i drugih bračnih problema.

Bračni i ljubavni odnosi retko kad mogu spontano napredovati natprirodnom lakoćom i  zato bi bilo bolje da partneri aktivno rade na održavanju iskrene podrške i privrženosti jedno prema drugom. Krize u ovim odnosima nastaju kad partneri imaju kontinuirano nerealna očekivanja i zahteve u odnosu na to kakva bi ponašanja njihovih partnera trebala biti. Bračne i ljubavne krize će se uglavnom održavati sve dok partneri ne shvate da se inertnost u partnerskom odnosu jednostavno ne isplati, te da nema drugog puta ka uspešnom braku i ljubavnom odnosu osim upornog i kontinuiranog ulaganja u ljubav.

 

Inace ovo sam negde skinuo sa interneta, ali nemam pojma odakle. Proslo je dosta vremena.

Objavio melem za dusu u 9. jul 2008 13:05:23 | 0 komentara

ŠTA JE LJUBOMORA?

 

Ljubomora je kompleksna reakcija na pretnju ugroženosti vrednosti u odnosu ili ugroženosti samog kavaliteta odnosa . Pretnja (isto kao i odnos) ne mora biti realna. Jednako snažno možemo reagovati i na imaginarnu pretnju.

Svi smo ponekad u životu osetili ljubomoru. Većina ljudi će reći da se radi o vrlo bolnom iskustvu. Barem trećina ljudi koji se javljaju za psihološku pomoć u vezi sa bračnim problemima imaju zapravo problem s ljubomorom.

Što se tiče intenziteta ljubomore većina se ljudi nalazi negde između dva ekstrema:

VRLO SLABA LJUBOMORA

Žena/muž kaže mužu/ženi da se zaljubila/o, a on/ona na to kaže: kako je to prekrasno! Baš sam sretan/na zbog tebe!

 "patološka tolerancija”

 VRLO JAKA LJUBOMORA

Muž/žena stalno sumnja u ženu/muža premda mu je ona/on verna/veran: špijunira je/ga, sluša njene/njegove tel.razgovore, pregledava njeni/njegov donji veš, kontroliše kilometar-sat u njenom/njegovom autu…

  "patološka ljubomora"

Neke situacije izazivaju osećaj ljubomore, i normalno je očekivati takav osećaj kao reakciju na te situacije. Za većinu ljudi okidač za intenzivnu ljubomoru je otkriće da je njihov partner imao tajnu vezu, dok neki manji događaji kao pogled partnera na atraktivnu osobu obično ne izaziva snažnu reakciju kod većine ljudi.

Većina kaže da ekstremna ljubomora traje par dana i da je retka.
Većina ljudi može sebe zaustaviti da budu ljubomorni do određene granice i zaustaviti ekstremne reakcije.

RIVALI

Najgori je neko koga znaju i zavide mu.

Najbezopasniji je neko koga ne poznaju i o kome imaju loše mišljenje.

Da li je vaš partner/ka nekada bio neveran/na - ako da verovatno je da ćete sebe opisati kao ljubomornu osobu.

Jeste li vi bili neverni - onda ste i ljubomorniji.

MUŠKARCI I ŽENE

Najčešće i muškarci i žene kažu da kada se osećaju ljubomorno nastoje:

• razgovarati o tome ili iskazati povređenost
• ignorisati osećaj i nastojati preći preko toga

Po čemu se razlikuju muškarci i žene u reakciji na ljubomoru?

Muškarce češće uhvati bes i napuštaju situaciju

Žene češće osećaju depresivnost, razočaranje, samookrivljavanje, sumnju u sebe.

Po čemu se razlikuju muškarci i žene u okidačima koji izazivaju ljubomoru:

Žene ako znaju da se muškarcu nešto sviđa i ako vide to na drugoj osobi osećaju ljubomoru (Npr. on voli plavuše, ona postaje oprezna i ljubomorna ako on pogleda plavokosu ženu).

Muškarci smatraju rivalima one koji su bolji od njih u područjima važnim za njihovu definiciju njih samih. Ne uzimaju u obzir preferencije partnerke.

U simptomima, koliko se često javlja, doživljava ljubomora i jačini se muškarci i žene NE razlikuju.

U srži ljubomore nalaze se dve osnovne stvari:

1. Ono što mislimo o sebi i kako se osećamo u vezi samih sebe. Ako imamo loše mišljenje o sebi, ako smo nesigurni, ako ne znamo kako zadovoljavati svoje emocionalne potrebe (npr. osećaj sigurnosti, poštovanja...) i imamo mnoge nezadovoljene potrebe, oslanjaćemo se na druge ljude i trebaće nam njihova pomoć u tome (potreba da nam neko govori da smo važni, lepi, pametni - jer sami u to ne verujemo). Što nam je više pomoći potrebno, više se bojimo izgubiti tu pomoć, izgubiti ljude koji nam pružaju ono što ne znamo kako pružiti sami sebi.

Što smo sigurniji u sebe, što imamo bolje mišljenje o sebi to ćemo biti nezavisniji o drugim ljudima u pogledu zadovoljavanja tih potreba.

Druga važna stvar je naša potreba za kontrolom i posedovanjem. Ako sasvim iskreno sebe zapitamo mislimo li zaista da je moguće kontrolisati drugog čoveka kako nas ne bi prevario ili slagao znaćemo da je odgovor: naravno da ne. Nikoga ne možemo sprečiti da nas zameni ili ostavi ili prevari. Zaista je važno uvek iznova preispitivati razliku između onoga što možemo kontrolisati i onoga gde moramo prihvatiti da nešto ne možemo kontrolisati. Tu je potrebno uložiti puno truda. Temelj tog truda je razmišljanje o sebi i svojim nesigurnostima i strahovima. Što više prihvatamo sebe to manje imamo potrebu kontrolisati druge. Naučiti kako prihvatati druge, znati da ih ne možemo kontrolisati ili prisiljavati na nešto, pustiti ih da budu ono što žele ili moraju biti je životni projekt. To je nešto čemu treba uvek iznova nastojati težiti jer je jedini način da postignemo unutrašnji mir shvatiti da ne možemo kontrolisati drugog čoveka.

Na primer: sasvim sigurno nećete moći naterati muža da dođe kući ali ćete prihvatanjem i negovanjem sebe i njega i odnosa u kojem jeste vrlo verovatno učiniti da on želi doći kući.

2. Ono što mislimo o drugima. Ako mislimo da je svet pun varalica i da se ljudima ne treba verovati sigurno je da ćemo nastupati s nepoverenjem i tražiti znakove koji upućuju na to da nas druga osoba vara ili nam nešto skriva. Vrlo često, ako smo imali loša iskustva u prošlosti (npr. partner/ka nas je prevario/la) postajemo oprezni i nepoverljivi i prema novim ljudima u našem životu. I opet nepoverenje prema drugim ljudima govori o tome kako se osećamo prema samima sebi. Ako se osećamo nesigurno i ranjivo naravno da moramo povećati oprez prema drugim ljudima kako bi se zaštitili od toga da budemo povređeni.

LJUBOMORA – Kako sebi pomoći?

Može li se ljubomora nadvladati?

Ako vidite da ljubomora koju osećate uništava vaš odnos, ako ste ljubomorni na svaku osobu u partnerovom životu, čak i one koje su bile pre vas, ako imate teškoća uspostaviti poverenje prema novim ljudima u vašem životu jer vas je pređašnji partner prevario/la možda bi bilo dobro potražiti pomoć psihologa u rešavanju tog problema. U svakom slučaju počnite s ovim:

1.      Pitajte sebe zašto se tako osećate? Koji vas problemi koje vučete iz prošlosti čine tako sumnjičavima i osetljivima? Jeste li bili prevareni u prošlosti? Jeste li nesigurni i zavisni o partneru? Bojite li se napuštanja jer mislite da nećete moći ili znati kako sami?
Ako ste stalno u strahu da će vas partner prevariti može se dogoditi da napravite toliko tenzije i teškoća u odnosu da zaista neko drugi, ko nudi poštovanje, harmoniju i radost, privuče pažnju partnera. To su stvari koje su važne. Trebate brinuti o tome šta dajete u odnos.

2.      Ne zaboravite da je ljubomora često loše skrivena potreba za kontrolom. Potreba da držimo partnera na kratkom lancu. Razmislite o tome zašto vam je to potrebno? Koje strahove u vama to umiruje?

3.      Izaberite poštovanje. Najmoćniji ste kada volite, poštujete i kada svojom osobnošću i trudom gradite odnos. To je puno snažnije nego kontrola. Ne zaboravite da ne možete nikoga naterati da dođe kući, ali možete učiniti da ŽELI doći kući.

 

Objavio melem za dusu u 5. mart 2008 20:06:43 | 14 komentara

Šta je to kriza srednjih godina?

 

Svako od nas je bar jednom u životu čuo priču o muškarcu i ženi u četrdesetima koji su odbacili životnog saputnika. Ovaj se prizor, kojim najčešće opisujemo previranja, promene i nestabilnost srednjih godina, zapravo ne događa baš često (postoje različita mišljenja o učestalosti oko promene partnera u srednjim godinama). Ono što je, naprotiv, vrlo često, jeste to da se u srednjim godinama dožive neki simptomi krize, u blagom ili pojačanom intenzitetu. Ti simptomi, uprkos opšte prihvaćenom  mišljenju da pogađa uglavnom muškarce, pogađaju podjednako i muškarce i žene.
Kriza srednjih godina, u punom smislu reči, kao i blaži oblici ove tranzicije iz adolescencije u starost, najčešće se oseti negde između četrdesete i pedesete godine. Za neke osobe može početi već oko 35., a za neke i dvadeset godina kasnije. Kriza može početi naglo, okidač joj može biti neki teški životni događaj, kao što je smrt roditelja ili bliske osobe. Ali, kriza može doći i polako, "šunjajući se", bez nekog dramatičnog i neočekivanog razloga.
Istraživanja nam ne mogu biti puno od pomoći kada govorimo o krizi srednjih godina zato jer su vrlo retka. Brojna istraživanja koja se bave razvojem deteta dala su modernim roditeljima odgovore na hiljade pitanja i nedoumica. Utešila su izbezumljene roditelje dvogodišnjaka ili umorne roditelje bučnih devetogodišnjaka brojnim i iscrpnim savetima. Adolescencija je takođe pažljivo sagledana, a roditelji tinejdžera imaju mogućnosti saznati puno o tome šta se događa tokom adolescencije i zašto. Pogledamo li stručnu literaturu primeti ćemo prilično iscrpno dokumentovan razvoj od začeća do 21. godine. I tu, odjednom, pažnja istraživača prestaje. Odrasli period shvata se kao vreme koje je nepromenjivo i bez ikakvih naročitih pojava koje bi bile od interesa istraživačima. Oni se ponovo bave čovekom tek u starosti, o čemu opet možemo pronaći dosta zanimljivog materijala. U odraslom periodu, osim lečnika, koji se bave proučavanjem postepenog telesnog starenja, prepušteni smo sami sebi. To je vreme u kojem se očekuje da budemo stabilni, samostalni i odgovorni, i za razliku od dece, adolescenata ili starih više nemamo nikakvih razvojnih "opravdanja" ako nismo upravo takvi. Nikakva ozbiljna psihološka prilagođavanja nisu dokumentovana, bar ne na način kao što je to učinjeno s traganjem za identitetom kod adolescenata. Ukratko rečeno, ako niste "složili kockice", niste zadovoljni s ljubavnim životom, niste izgradili karijeru i oformili porodicu te se ne spremate mirno uploviti u teškoće starosti, s vama nešto nije u redu. Je li to baš tako? Naravno da nije. Zapravo većina odraslih ljudi doživi neku fizičku, profesionalnu, partnersku ili psihološku promenu za veme srednjih godina. Ta promena može biti u obliku nesretnog braka, preljuba ili razvoda, nezadovoljstva poslom, teskobe bez vidljivog uzroka, depresije, praznine i usamljenosti. Neke osobe dožive simptome promena na vrlo intenzivan način, u punom smislu "krize srednjih godina", dok mnogi izbegnu ozbiljnu krizu, ali osete promene u stavovima, osećanjima i ponašanju. Razmišljanja o vlastitom identitetu, celovitosti, duhovnosti, vlastitom sistemu vrednosti i ciljevima često se u ovom periodu javljaju i preispituju, mnoga po prvi put u životu.

Psihološko prilagođavanje tokom srednjeg perioda života neophodno je za razvoj osobenosti, razvojno je određeno i prirodno baš kao i dvoumljenja oko identiteta jednog adolescenta. Uprkos strahu, patnji, nemiru i usamljenosti, tranzicija srednjih godina je neophodni deo puta koji moramo proći u rastu i razvoju, a donosi nam veću povezanost sa samima sobom, veće razumevanje sebe i dublje uživanje u životu nego ikada pre. Otvorenost prema promenama i razumevanje tog procesa, kao i razgovor sa stručnjakom psihologom vrlo su delotvorni i pomažu lakše prebroditi krizu, koliko god ona ozbiljna i teška bila. S druge strane, ako propustimo ovu psihološku transformaciju, možemo ostati zarobljeni u hroničnim problemima. Prioritet materijalnim vrednostima, nasilje, nadmoć i arogancija najčešći su obrambeni mehanizmi koji se onda uključuju. Štetnost takvih obrambenih mehanizama, jednako kao i štetnost "bega" u depresiju ili zavisnost, nije potrebno posebno naglašavati, iz jednostavnog razloga što svi poznajemo bar jednu osobu koja je u svom životu upravo u tom smeru krenula.

Neki stručnjaci smatraju da promene na hormonalnom nivou igraju važnu ulogu u krizi srednjih godina. Testosteron kod muškaraca opada, kao i estrogen kod žena, što može dovesti i do određenih psiholoških promena. Poznato je da  srednje godine predstavljaju period velikih individualnih različitosti. Neki u tom periodu postaju bake i dede, a neki po prvi put postaju roditelji. Neki postepeno razvijaju svoju karijeru u jednom pravcu, drugi započinju potpuno novu karijeru i rade velike promene u načinu svog življenja. Neki počinju osećati prve znakove starenja, dok su drugi u najboljoj formi ikada u životu. S obzirom na sve te individualne različitosti teško je odrediti koliko stvarna životna previranja i moguće komplikacije možemo "zahvaliti" hormonima, a koliko svim ostalim faktorima, kako spoljnim tako i onim vezanim uz ličnost.

Pitanja koja se najčešće javljaju i obeležavaju početak transformacije koja se događa tokom srednjih godina mogu biti:

Ko sam ja?
Šta moj život do sada govori o meni?
Jesu li moje oduke u prošlosti bile dobre?
Jesam li napravio/la sve što sam mogao/la?
Šta želim učiniti s ostatkom života?
Koliko je pametno sada napraviti neke promene i koliko bi me to "koštalo"?

Ako prolazite krizu srednjih godina moguće je da ćete osećati ili prolaziti kroz nešto od sledećeg:

• Vidite svoj život ispraznim i zamornim. Sve Vam se čini besmislenim. Retko Vas šta može razveseliti. Ono što Vas je ranije veselilo i ispunjavalo  sada Vam je dosadno.
• Dogodila Vam se važna životna promena nakon koje osećate da ništa više nije isto. Životna promena može npr. biti smrt voljene osobe, otkaz na poslu ili neka druga promena vezana uz posao, razvod braka, odlazak u penziju. Preispitujete vrednosti ili osećanja koje nikada pre niste dovodili u pitanje.
• Povukli ste se od prijatelja i porodice. Sve teže delite svoje misli i osećanja s drugim ljudima. Osećaj izolacije može biti praćen osećajem da život “nije bio fer” prema Vama.
• Zapeli ste u jednom načinu življenja i ponašanja koji Vam je pre bio ugodan, ali Vas više ne čini sretnim.
• Uznemireni ste i često Vam se menja raspoloženje. Osećate da niste u stanju donositi odluke, preopterećeni i depresivni. Prijaju Vam štetne navike kao što su ispijanje prekomerne količine alkohola, prejedanje, prekomerno pušenje jer time privremeno "anestezirate" napetost i neugodna osećanja.
• Stalno se osećate nezadovoljno, bez obzira na uspehe koje postižete. Teško primate komplimente jer se mučite s niskim samopoštovanjem.
• Teško se nosite s promenama na vlastitom telu koje dolaze s godinama. Izgubili ste poverenje u vlastitu snagu i sposobnosti. Osećate se nevoljeno i usamljeno. Osećate da niste napravili važne stvari u životu koje ste hteli, a vreme Vam izmiče.
• Osećate intenzivnu potrebu da napravite neke drastične promene u životu, prekinete odnose koji su postali rutina, raščistite život, uništite ono što ste godinama gradili kako bi mogli početi ispočetka.
• Počeli ste se bojati nečega što Vas nikada pre nije plašilo. Bojite se budućnosti. Počeli ste osećati ljubomoru prema partneru ili zavist prema kolegama s posla za koje Vam se čini da su prošli u životu bolje od Vas.
• Imate česte fizičke smetnje kao što su glavobolje, bolovi u želucu , problemi s hranjenjem, problemi sa spavanjem ili seksualni problemi.

Šta možete učiniti?

Ako je kriza teška i mučite se, potražite pomoć psihologa. Razgovor sa stručnjakom može Vam pomoći brže da prebrodite krizu, smirite neugodna osećanja i donesete  ispravne odluke.
U međuvremenu, nemojte se prepustiti panici. Tokom krize srednjih godina često možete biti prestrašeni. Sve na što ste se oslanjali do sada, od vlastitog tela do osećanja i sistema vrednosti, izgleda kao da je poljuljano i nestabilno. Ako se tako osećate, prisetite se da je sve to što proživljavate normalno i privremeno. Ne samo da će doći lepši dani nego ćete ih dočekati kao kvalitetnija i zrelija osoba. Kada smo prestrašeni često nam padaju na pamet misli o begu. Beg u vanbračne ljubavne odnose ili sakrivanje u ovisnosti (o alkoholu, sedativima i sl.) može pružiti privremeno olakšanje, ali u konačnom obliku samo donosi patnju. Zaustavljate bol sada ali nakon kratkog predaha sledi puno dugotrajnija i teža bol. Umesto bega budite spremni napraviti neke promene, one su dobrodošle i pomoći će u razrešavanju krize. Ono što Vam može poslužiti kao vodilja u tome koje su promene dobrodošle, a koje su maskirani beg, je Vaš sistem vrednosti.Vodite računa o tome da promene koje preduzimate budu u skladu sa Vašim sistemom vrednosti.

Nekoliko sugestija kako se bolje nositi s krizom

Shvatite krizu kao deo normalnog razvojnog procesa.
Ignorisanjem krize možete ozbiljno zakomplikovati proces.
Ne nasedajte "lakim" rešenjima. Novi auto ili novi partner done će samo kratkotrajno, površinsko olakšanje.
Rešenje krize je u vama, prolazak kroz krizu je unutrašnji zadatak.
Gledajte na krizu kao na izazov koji vam pomaže da rastete i razvijate se kao osoba, kao na odskočnu dasku za buduće pobede.
Kreativnim rešenjima unesite promene u svoj privatni život i posao.
Iskoristite svoju zrelost i iskustvo za redefinisanje svojih ciljeva.
Imajte strpljenja i nežnosti prema sebi.
Podelite svoja osećanja s nekim ko vas neće osuđivati. To može biti prijatelj ili psiholog.

Razgovarajte sa svojim partnerom/partnerkom, ako dijalog nije moguć zbog ne razumevanja, zajedno potražite pomoć profesionalne osobe.

Objavio melem za dusu u 17. decembar 2007 16:47:50 | 1 komentara

Tipovi roditelja

 

Ne postoji nešto što se zove savršen roditelj, ali mnogi psiholozi koriste termin „dovoljno dobar roditelj“ da bi opisali one koji obezbeđuju mnogo onoga što je potrebno njihovoj deci da izgrade temelj za društveni i emocionalni razvoj.
Vaspitni značaj roditelja je nezamenljiv faktor u vaspitanju dece. Deca od roditelja ne primaju samo ljubav i nežnost već i pogled na svet, način života, odnos prema društvu, prema obavezama...
Istraživači koji proučavaju reakcije roditelja prema svojoj deci došli su do saznanja da postoje tri opšta roditeljska stila ili tipa: diktatorski, blagi i autoritativni. Mada postoji još jedna podela gde se govori o četiri stila ili tipa roditelja, koji se od prethodnog razlikuje u tome što se spominje i indiferentni ili ravnodušni roditelj.

 

• Autoritarni ili diktatorski roditelji postavljaju stroga pravila i očekuju da se ona poštuju. Odlike su mu zahtevanje poslušnosti i nedostatak kritičnosti prema odraslima i uopšte nepostojanje kritičkog vrednovanja informacija. Plasiraju deci ono što oni smatraju ispravnim, a što je u skladu s njihovim vlastitim ubeđenjem iako u mnogim slučajevima njihovo insistiranje na redu i disciplini postaje teret detetu. Odrasli su pri takvom vaspitanju neprikosnoveni autoriteti u čije se odluke ne sumnja. Dete se takvih roditelja plaši i iz straha se njima u svemu pokorava. Takvi roditelji imaju zapovedničko držanje, obično su kruti, emocionalno siromašni, veoma strogi, a ponekad samoživi i agresivni. Od deteta se zahteva da bude tiho i disciplinovano, da ne pokazuje emocije(pogotovo u javnosti). Roditelji smatraju često da upravo takvim vaspitanjem pružaju detetu priliku da očvrsne i razvije se u zrelu, jaku i samostalnu osobu, ali događa se upravo suprotno.

Deca autoritarnih roditelja često postaju sramežljiva i povučena, nesamostalna i zavisna o nekom autoritetu, a ponekad ostavljaju i utisak hladne osobe jer su naučena da ne pokazuju emocije. Drugi smer  prema kojem može poći dete autoritarnih roditelja je agresivnost, da bi napakostilo roditeljima i od njih izvuklo i minimum emocija, pa makar se ta emocija zvala ljutnja.

 

• Permisivni ili blagi roditelj, s druge strane, nastoji da bude što popustljiviji, ali je veoma pasivan kad teba da postavi ograničenja ili da uzvrati na neposlušnost. Takvi roditelji ne postavljaju stroge zahteve, niti imaju jasne ciljeve za svoju decu, verujući da im treba omogućiti da se razvijaju u skladu s prirodnim sklonostima. Detetu se sve dozvoljava, gotovo da nema zabrana, te se može dovesti u situaciju da se oseća zanemarenim i nevoljenim. Mada roditelji smatraju da izostankom zabrana podstiču samostalnost, postižu upravo suprotno: dete postaje sramežljivo, nesamostalno ili čak u nekim slučajevima agresivno  samo da bi se osetilo voljenim i u centru pažnje i brige.
• Autoritativni roditelji (ne autoritarni koji su, zapravo, diktatorski), nasuprot diktatorskim i blagim, uspevaju da dovedu u ravnotežu jasna ograničenja sa intimnom porodičnom atmosferom. Oni daju smernice, ali ne nameću krutu disciplinu; objašnjavaju svoje postupke i dozvoljavaju deci da imaju uticaja na donošenje važnih odluka. Takvi roditelji uvažavaju samostalnost svoje dece, ali od njih zahtevaju visoki standard odgovornosti prema porodici, drugovima i široj zajednici. Podstiče se i ceni odgovornost. Kod dece ovakvog načina vaspitanja omogućuje normalan razvoj samopoštovanja i samopouzdanja, deca se osećaju i slobodno i zaštićeno, te postaju samostalni mladi ljudi.

Stavovi roditelja prema vaspitanju deteta

 

·        Prebrižni roditelji:

U prebrižne roditelje, među kojima su najčešće majke, spadaju oni koji žive u stalnom strahu da se njihovom detetu nešto ne dogodi kada oni nisu s njim. Oni ne mogu najčešće da sagledaju stvarne mogućnosti svoga deteta u njegovom osamostaljivanju već nepotrebno dugo smatraju svojom odgovornošću zadovoljavanje detetovih potreba i obaveza. Deca ovakvih roditelja postaju nesigurna, nepouzdana i nesamostalna.
Stalni strah u kome žive ovakvi roditelji čim nisu s detetom, često se prenosi i na dete, pa se i ono plaši odvajanja, produžava se njegova zavisnost od roditelja i usporava razvoj.

·         Strogi roditelji:

Mnogi roditelji su u odnosu na svoje dete naredbodavci i strogi presuditelji njihovih postupaka pri čemu često ne dozvoljavaju nikakva suprostavljanja. Kod takvih roditelja deca su obično nečujna, ne ponašaju se prirodno, stalno žive u strahu od kazne i kada jesu i kada nisu kriva, ne govore o svojim postupcima iz vrtića ili škole da ih roditelji ne bi pogrešno shvatili...
Uz strogog roditelja dete stiče naviku da postupa kako mu se kaže, skoro nikada ne iznose svoje mišljenje ni u kući ni izvan nje. Takva deca izvršavaju bez pogovora i naredbe vaspitača, vršnjaka i drugih, kad odrastu nemaju svoj čvrst stav. Jedan broj reaguje na taj način što se povlači u sebe.
Ima dece koja, u nemogućnosti da pred roditeljima izraze svoje neslaganje s njima, a želeći da se pokažu kao ličnost, znaju da se ispoljavaju izvan kuće na negativan način.
Svako suprostavljanje deteta roditelju ne mora da znači da ono njega ne poštuje, već da želi da izrazi svoju ličnost.

·         Ambiciozni roditelji:

Nije redak slučaj da roditelji svoje vlastite želje iz mladosti koje su neostvarene, po svaku cenu hoće da ostvare kod svoje dece, bez obzira da li su one u skladu sa željama i mogućnostima samog deteta.
Najteže je kada oba roditelja nemaju iste ambicije o razvoju svog deteta, nego ga usmerava svako na svoj način. Ako roditelji nastoje da se njihovo dete razvija u skladu sa željama njih odraslih, može se dogoditi da dete ostane bez pravog detinjstva.
Pored planova roditelja, postoje i želje deteta. Razapeto između potreba i obaveza koje iz godine u godinu postaju sve brojnije, a u nemogućnosti da se samostalno rastereti onoga što su mu odrasli nametnuli, postaje nezainteresovano.

·         Prezaposleni roditelji :

Prezauzetost roditelja se obično vezuje samo za zaposlenost majke iako je neophodno da oba roditelja budu prisutni uz svoje dete.
Što je dete mlađe to su roditelji u većoj obavezi, ne samo da mu obezbede osnovne uslove za život, već i da mu posvete neophodnu pažnju da bi se ono što raznovrsnijim aktivnostima svestrano razvijalo.

·         Demokratski tip roditelja :

Glavne odlike demokratskog tipa roditelja su u tome što oboje zajednički podižu svoje dete, utiču na njegov razvoj i podjednako se osećaju odgovornim kada nastanu teškoće ili dođe do neželjenih posledica.
Svoj autoritet kod dece ovi roditelji zasnivaju na međusobnom poznavanju, poštovanju i razumevanju. Lični primer im je osnovno sredstvo u delovanju na dete. Ovi roditelji se prirodno ponašaju pred svojim detetom. Ne ustručavaju se da priznaju kada su pogrešili ili kad nešto ne znaju.
Dete takvih roditelja se ne zatvara u sebe, govori o svojim uspesima i neuspesima, sukobima s drugovima, itd.

Objavio melem za dusu u 11. decembar 2007 16:45:28 | 0 komentara

Kakav roditelj treba biti pitanje je sada

Deci su pre svega potrebni roditelji koji su živi ljudi, stvarne osobe, koji izražavaju osećanja i potrebe i koji ih neće štititi od života niti biti njihove žrtve. Često je pitanje i uzrok mnogih bračnih svađa: do koje bi granice brižni roditelji trebali popuštati i štititi svoju decu?
Kako bi se zdravo psihički razvijala, deci su, uz puno ljubavi i pažnje, potrebne svakodnevne male frustracije iz kojih uče kako savladavati prepreke u životu, kako doći do onoga što žele, kako se utešiti kad nije po njihovom, kako uzeti u obzir druge ljude itd. Ako im to oduzmemo i ako zadovoljavamo svaku trenutnu njihovu potrebu i maksimalno izbegavamo svaku mogućnost da budu uznemirena i frustrirana, oduzimamo im vrlo dragocene i vredne prilike da nešto nauče.

Podređujući sve, pa čak i vlastite potrebe svojoj deci, može se dogoditi da ih naučimo neke stvari koje nismo želeli - npr. da su uvek na prvom mestu i da drugi ljudi nisu važni ili, pak, ako uče od nas kao modela, da je u redu podređivati se drugima i ne zauzeti se za sebe.
Ponekad roditelji mogu zaista preterati u podređivanju svog života potrebama dece. Neki urede stan poput vrtića, svaka je prostorija igraonica, i sve je prepuno igračaka.

Je li moguće da otežavamo razvoj svoje dece očekujući premalo, a dajući previše - previše igračaka, previše im pomažući i mešajući se u to kako će se ponašati. Pri stalnoj težnji da ih zaštitimo od nevolja, sputavamo njihovu priliku da se pripreme za svet odraslih. Ne dajući im određene granice, smanjujemo mogućnosti razvoja ličnosti naše dece. Sve je više roditelja koji ne znaju svojoj deci reći NE jer se boje da će ih, ako to učine, manje voleti.
Ne može se sa sigurnošću utvrditi jesu li danas deca "razmaženija" nego pre, ali u jednom istraživanju na velikom uzorku roditelja, njih čak 60 posto izjavilo je da su njihova deca prilično razmažena. Mnogi roditelji kažu kako žele otvorenu komunikaciju, a ne diktatorska pravila. Žele svojoj deci do određene mere biti prijatelji. Ali ponekad ta želja ima visoku cenu: nemogućnost postavljanja granice kad je potrebna detetu.

Roditelji danas imaju mnogo više prilika razmaziti svoju decu nego pre. Danas roditelji mogu posvetiti više pažnje svakom detetu - i više im priuštiti.
Oni prosečnih primanja svojoj deci mogu priuštiti televizor u sobi, vlastitu telefonsku liniju i mobilni. Gledano iz perspektive deteta, svet se počinje okretati oko njega. Očekuje od roditelja da mu sve to obezbedi. Još jedan velik problem jeste stalna odsutnost roditelja zbog prevelike zaposlenosti i zauzetosti. Roditelji se zbog toga neretko osećaju krivima pa deca mogu zatražiti šta god žele, a roditelji će im to dati kako bi to malo vremena kad su zajedno sve bilo savršeno.

Jedan očigledan, ali i težak način da se izbegne štetna popustljivost, je postavljanje čvrstih granica. Znači dati deci razumna, ali čvrsta pravila i strukturu te ih se pridržavati. To uključuje i učenje dece prihvatljivim načinima oslobađanja frustracija koje mogu osećati. Pitanje postavljanja granica očigledno se pojavljuje od vremena kada dete počne puzati, a to može biti jako teška promena.
Iako se čini teškim, postavljanje granica jedan je od najvećih načina izražavanja roditeljske ljubavi. U užurbanom ritmu u kojem živimo roditelji često popuste jer je to jednostavnije i brže za njih. No, to uzrokuje probleme kasnije. Ako je detetu jedan dan nešto dopušteno, a onda za to isto drugi dan bude kažnjeno, ono ne zna gde su granice i dokle može ići. Takođe, posao roditelja je da nauče decu biti strpljivom i čekati nagradu.

Postoji i fenomen roditeljske ljubavi koji bismo mogli nazvati "uklanjanje svih teškoća". Najpre počinje sa sitnicama. Dete uči da hoda, ali roditelji ga i dalje nose. Hrane ga, iako ono pokazuje želju da to čini samo. Ono što bi mogli učiniti umesto toga je da, kad dete pokaže želju za više samostalnosti, ohrabre ga u tome i na taj način grade osećaj samopouzdanja i vere u vlastite sposobnosti.
Kako dete odrasta, važno je dopustiti mu da iskusi posledice svojih grešaka. Današnji roditelji često uveravaju svoju decu da, šta god učine, nije pogrešno. Manifestuje se, npr., tako da brane svoje dete koje je istuklo nekog u školi ili oštetilo tuđi predmet, odbijajući prihvatiti odgovornost za to. Deca tako propuštaju priliku da nauče nešto iz određene situacije.

Mnogi roditelji pogrešno smatraju da ne mogu biti bliski sa svojim detetom i istovremeno misle da ne mogu postaviti granice. To nije tačno – šta više, jasne granice i otvorena komunikacija održavaju odnos iskrenim i bliskim.
Kad dete insistira na tome da gleda video ili počinje moliti za lizalicu baš pre ručka, zapitajte se šta želite da ono nauči iz toga. Želite li da nauči da uvek može dobiti ono što želi ako to dovoljno uporno traži?

Nemojte prevideti korist od obavljanja svakodnevnih kućnih poslova. Neki roditelji zaboravljaju da se odgovornost uči. Oni veruju da će, kad deca odrastu, sama od sebe to postati ili da će ih u školi to naučiti. Ali deca trebaju, prema njihovim sposobnostima u određenoj starosti, malo po malo preuzimati na sebe određenu odgovornost. U suprotnom, mogu početi smatrati da se od njih ništa ne sme tražiti.

U mnogim slučajevima očevi i majke zbog vlastite teške prošlosti žele deci priuštiti sve što sami nisu imali ili ih žele zaštititi od bolnih emocija koje su nekad davno sami osetili na svojoj koži. Tada u suštini sami sebi postajemo roditelji kroz našu decu. Deca uglavnom osećaju na svojoj koži kad roditelji ispravljaju vlastitu prošlost.

Adolescenti čiji su roditelji previše popustljivi i koji ugađaju svim njihovim željama, po pravilu u školi prolaze loše i češće uzimaju droge i alkohol, za razliku od onih čiji roditelji podstiču u njima samostalno i odgovorno ponašanje kao stalne smernice u odgajanju.

Jeste li previše popustljiv roditelj?

Neki od znakova u ponašanju deteta koji vam mogu pomoći da procenite jeste li previše popustljivi:

• Dete plače ili iz besa baca stvari dok nešto ne bude po njegovom. Ovakav ispad besa je normalan u drugoj ili trećoj godini, ali ne i kad dete navrši petu ili šestu godinu
• Dete ima problema u zadržavanju prijatelja i igranju s drugom decom. Deca kojoj se previše popuštalo imaju teškoće s poštovanjem tuđih osećanja, zbog čega ih vršnjaci ne prihvataju. Kad vaše dete preraste puzanje, obratite paznju na to kako deli stvari s drugima, kako vraća tuđe stvari, i kako napreduje u drugim socijalnim veštinama.
• U vašu kuću jedva mogu stati sve igračke, a ono i dalje traži još. Poučite dete da ne može dobiti uvek što poželi.
• Dete očekuje da za njega učinite neke stvari koje može i ono samo. Zapitajte se, činite li stvari za koje je vaše dete dovoljno veliko da ih učini samo? Roditelji često nisu svesni svih sposobnosti svog deteta.

Osećaj krivice - kad je u redu da kažete "sad je dosta!"

Zamislite situaciju u kojoj vas dete četvrti put u sat vremena poziva na posao s pitanjima šta da radi, ili hoće li ga pojesti čudovište iz ormara. Nakon što provedete sate na telefonu, možda se na kraju izvičete: "Zbilja ne znam šta da više učiniš. Suoči se s tim i prestani me zvati!" Prekipelo vam je i viknuli ste... U istom trenutku javlja se dobro poznati osećaj krivice, koji u vama izaziva želju da opet što pre popustite.
Šta bismo trebali učiniti u situaciji poput ove? Nema jednostavnog odgovora - svaki je dan odgovor drukčiji. Koncept superroditelja - biti sve i učiniti sve - zaista je iscrpljujući i ima veliku cenu.

Budimo svesni toga da postoje dani kad sve možemo i dani kad nam ništa ne ide od ruke. I to je jednostavno tako. Svaki dan donosi nove i izazovnije životne krize u kojima je potrebna roditeljska mudrost. Neki put se osećamo dorasli krizi, a ponekad ne uspevamo.
Važno je znati da nema savršenih roditelja, i da takvi uostalom deci i ne trebaju. Deci su potrebni, recimo to tako: "dovoljno dobri roditelji", a pre svega roditelji koji su živi ljudi, stvarne osobe, koje izražavaju svoja osećanja i potrebe i koji ih neće štititi od života niti biti njihove žrtve. Možda su neke od najvažnijih lekcija koje možemo naučiti decu: uživati u životu i prihvatati sebe sa svim svojim manama.

Objavio melem za dusu u 17. oktobar 2007 10:08:00 | 8 komentara

Agresivnost kod dece

Ono što svako može učiniti kad primeti da se dete agresivno ponaša jeste da mu jasno postavi granice do kojih u aktuelnoj situaciji sme ići. Postoje različite teorije o ljudskoj agresivnosti. Jedni je posmatraju kao reaktivno stanje, odnosno odgovor na frustraciju, a drugi kao imanentnu ljudskoj prirodi, tj. nešto s čime se čovek rađa, npr. u obliku agresivnog nagona koji je, na ovaj ili onaj način, stalno aktivan. Obe teorije ujedinjuje tvrdnja da čovek poseduje potencijal agresivnog ponašanja. To, naravno, vredi i za decu različitih uzrasta.

Agresija se može manifestovati na različite načine. Možemo biti agresivni u mislima, rečima i delima, prema sebi ili drugima, svesno ili nesvesno. Agresija se može potiskivati, a često smo skloni i poricati je. Kad potiskivanje traje dugo, javlja se opasnost za naše duševno i telesno zdravlje. Depresija, suicidalni pokušaji, visok krvni pritisak, čir na želucu te mnoge druge bolesti rezultat su našeg neuspešnog ophođenja s agresijom i emocijama. Druga su krajnost nekontrolisani izlivi agresivnosti, koji nas mogu dovesti u velike neprilike, jer svako društvo postavlja granice koje agresivno ponašanje ne sme prelaziti.
Agresivnost kod deteta uočavamo još u najranijem dobu kad vrišti i mlatara ručicama i nožicama, grize dojku za sisanje, zatim kad zadržava stolicu i na kraju je ispusti gde i kad to roditelji ne žele. Kasnije će dete možda biti sklono rastavljanju i trganju igračaka, igrati se rata i identifikovati se s nekim "opasnim" likom. Devojčice će možda biti "stroge mame" koje grde i tuku svoje neposlušne lutke. U osnovnoj školi repertoar agresivnog ponašanja dece se proširuje, a često postaje i suptilniji. U razredu agresija je čest problem i može se manifestovati na različite načine. Neki od primera su: Petar  i Filip su se potukli; neko je razbio školski prozor; tabla nije obrisana; Mirjana tužaka ostale posle svakoga velikog odmora; Jovan je zaboravio Petru reći šta imaju za domaći zadatak; Marija i Ana ogovaraju Mirjaninu novu frizuru; Dušan je pojeo Stefanov sendvič; Dejan teroriše celi razred, a naročito ima pik na neke učenike...
Načini  agresivnog ponašanja dece i odraslih gotovo ih imamo beskrajno mnogo. Stvar je samo u tome da smo ga nekada svesni, a nekada nismo. Ono što se smatra agresivnim ponašanjem su situacije u kojima agresija prelazi određene granice, koje bi u dotičnoj situaciji bile društveno prihvaćene. Ako se agresivna reakcija javi na pravome mestu, u pravo vreme, prema pravom objektu i na pravi način zavisno od jačine i oblika, onda je sigurno dobrodošla i većina osoba je i ne doživljava kao agresivno ponašanje. Ali, ako je prekršen neki od tih uslova, agresivna reakcija prouzrokovaće  manje ili veće probleme.

Nijedno dete ne rodi se sa znanjem, odnosno sposobnostima da se na odgovarajući način nosi sa svojim nagonima, pa tako ni s agresivnim. Ono uči tokom odrastanja, u interakcijama s roditeljima, širom familijom i nastavnicima te kroz svakodnevne kontakte s poznatim i nepoznatim ljudima.
Ako dete odrasta u porodici u kojoj je agresivno ponašanje članova uobičajeno, a naročito ako su agresivni i prema detetu, ono će se najčešće i samo ponašati tako. Odrastajući u strahu od agresije odraslih, dete se počinje identifikovati s agresorom jer tako smanjuje vlastiti strah. Uz to, od agresora počinje poprimati model ponašanja u kojem je agresivno ponašanje samo po sebi razumljivo. Fizički zlostavljana djeca najčešće su i sama agresivna prema slabijima od sebe.
Druga su krajnost porodice koje deci ne postavljaju granice u ponašanju, dakle koje su ili preterano popustljive ili, pak, zanemaruju vaspitanje dece. Stoga takva deca postaju razdražljiva i agresivna čim se susretnu i s najmanjim zabranama.
Iako je agresivno ponašanje znak slabog vaspitanja, ne sme se zanemariti ni važnost konstitucionalne, urodjene varijacije u jačini agresivnog nagona, kao ni snage ega i superega, koji pomažu pri neutralisanju nagona.
Određeni tipovi agresivnog ponašanja dece mogu biti izraz neke druge, osnovne bolesti, kao što su organsko oštećenje mozga, određeni oblici epilepsije, granično ustrojstvo ličnosti, psihoza, tumor na mozgu, intoksikacije (alkohol, amfetamini), afektivni poremećaji, itd. Impulsivno, odnosno agresivno ponašanje dece često se javlja uz hiperkineticki sindrom. Takvoj deci vrlo je lako odvući paznju i izrazito su nemirna, zbog čega nisu sposobna izdržati uobičajen školski dan. Često dolaze u sukobe s okolinom, pa ih druga deca izbegavaju i proglašavaju agresivnima. Smetnje se obično postupno povlače tokom puberteta, kad sazrevaju delovi središnjeg nervnog sistema koji se smatraju odgovornim za pojavu kratkotrajne paznje i nemira.
Sve važniji uzrok agresivnog ponašanja dece postaje neprimerena količina gledanih filmova te učestalo igranje kompjuterskih i konzolskih igara prepunih agresivnosti. Destruktivni sadržaji ulaze neobrađeni u dečju podsvest, koja onda teži rasterećenju, a to najčešće konkretno znači da ponašanje dece postaje sve destruktivnije.
Agresivnost u adolescenciji manifestuje se kroz uporno oponiranje, kašnjenje, otkačeno odevanje, opasne eksperimente (npr. droga), brzu vožnju, zapuštanje školskih obaveza, odbijanje hrane itd. Agresivnost u adolescenciji često je izraz svesnih i nesvesnih separativnih nastojanja u odnosu na roditeljske figure (odvajanje).

Najvažnije je utvrditi uzrok agresivnog ponašanja deteta i, ako je moguće, ukloniti ga. Npr., ako roditelji zlostavljaju dete, treba pre svega delovati na njih. Promenom ponašanja roditelja promenit će se i detetovo ponašanje.
Kod dece u prvoj godini života "agresivno" reagovanje najčešće je identično s nezadovoljenim primarnim potrebama, pa dete postaje preterano ekscitirano. Važno je shvatiti da tako malo dete ne treba samo jesti, piti, spavati, grejati se i biti čisto, nego ima i potrebu za privrženošću jednoj stalnoj osobi, najčešće majci, s kojom izmenjuje nežnosti. Kroz blizak odnos majka će biti u stanju na pravi način prepoznati koja je od detetovih potreba aktuelna i kako je najbolje zadovoljiti.
Tokom daljnjeg razvoja (od godinu i po- naviše) dete "agresivnost" počinje izražavati zadržavanjem i otpuštanjem stolice na neprimerenom mestu. Važno je da se roditelji zbog toga ne uzbuđuju previše, nego da to više-manje mirno podnose, a pohvaljuju pražnjenje na odgovarajućem mestu. Slično je i s kontrolom mokrenja, samo treba znati da je produženo noćno mokrenje (deca starija od pet godina) često znak određenih fizioloških nezrelosti mokraćnog mehura.
Što dete više raste, postaje svesnije svojih agresivnih nastojanja, ali i roditeljskih reakcija na njih. Dete počinje izgrađivati određene delove ličnosti, poznatije kao nad-ja ili super-ego. Nad-ja će delovati kao internalizirani kontrolirajući roditelj i dete će se primereno ponašati i onda kada roditelja nema u blizini. Neka deca, uprkos tome što su odrastala uz oba roditelja, imaju velikih problema sa svojom agresijom.
Ono što svako može učiniti kad primeti da se dete agresivno ponaša jeste da mu jasno postavi granice do kojih u aktuelnoj situaciji sme ići. Većina agresivne dece nema razvijen osećaj za granice. No, nema opravdanja za to da dete tuče drugu decu, odrasle i životinje, nema opravdanja ako uništava stvari, ako koristi prostačke izraze, pretnje, ucene i slično, ako sebi želi učiniti neko zlo. Ako dete radi i jednu od navedenih stvari, treba odmah reagovati jasno, glasno i dovoljno čvrsto da dete stekne utisak kako nam je jako stalo da se njegovo ponašanje promeni, odnosno da se vrati u društveno prihvatljive granice. Pritom će dete često pokušavati proveriti našu odlučnost provocirajući na ovaj ili onaj način, no naš bi stav trebao ostati čvrst i odlučan. Dete treba da shvati ko je autoritet. Nakon toga će se verovatno držati uvređenim i slično, ali u dubini duše bit će nam zahvalno jer smo mu pomogli ovladati nagonskim delom svoje ličnosti koji je izvan njegove kontrole i stoga mu donosi anksioznost i strah. Iza ovih čvrstih, odlučnih postupaka treba da se nazire stav da nam je stalo do deteta i da to radimo iz ljubavi, a ne iz potrebe da nekoga pobedimo ili kaznimo. Jer ono što pomaže nisu samo zabrana i kazna nego to što su ti postupci izraz naše iskrene brige i ljubavi prema detetu. Kod male dece možemo, osim eksplicitnih zabrana, koristiti i diskretno skretanje njihove pažnje od destruktivnog ponašanja prema konstruktivnim sadržajima, odnosno rešenjima u datoj situaciji, kao što je igra, slikovnice, odlazak na neko drugo mesto, pokazivanja nekog prizora u okolini i slično.
Dete ne bi smelo da stekne utisak da svojim agresivnim ponašanjem može nešto postići u životu nego pre svega svojim trudom, umećem i brigom za sebe i svoje bližnje, kao i za sva druga živa bića. Takav stav u odgajanju treba proširivati i na stvari, zaštitu prirode, uvažavanje tuđeg mišljenja, verovanja, osećanja. Decu sklonu agresivnom reagovanju preporučljivo je uključiti u sportske klubove, gde svoju agresiju, uz pomoć trenera, mogu sublimirati kroz takmičenje. Trener je u sportskome klubu pozitivan autoritet (barem bi tako trebalo biti), s kojim se deca rado identifikuju ispravljajući nedostatke roditeljskih autoriteta. U školi je fizičko vaspitanje, kao i svaka druga mogućnost fizičkog kretanja, sigurnosni ventil koji smanjuje tenzije među učenicima, a time i potencijalne agresivne ispade. Ako, pak, detetovo agresivno ponašanje proizlazi iz neke druge, telesne ili psihičke bolesti, treba ga pregledati dečji psiholog ili psihijatar i neuropedijatar.

Objavio melem za dusu u 16. oktobar 2007 13:42:00 | 7 komentara